Диана Будисављевић, заборављена хероина

Рат из људи извлачи оно најгоре и најбоље. Диана Будисављевић је највећем сукобу у историји човечанства показала најузвишеније људске особине: пожртвованост, човекољубље, саосећајност и херојство. Дијанина листа броји 12 000 имена. И док за Оскара Шиндлера зна читав свет, за Диану су чули ретки.

Диана Будисављевић (1891 – 1978) је била хуманитарка аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила 15 336 деце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској. Деца коју је покушавала да спасе, била су углавном српска са Кордуна, Козаре и из хрватских и босанских села. 

Ова акција је била једна од најтежих и по броју спасених најобимнија везана за концентрационе логоре у Другом светском рату. 

Умрло је 3.254 деце, током спасавања или одмах по напуштању логора, исцрпљено тортуром, глађу и болешћу, док је више од 12.000 избављене деце преживело рат. 

Да би помогла српској деци и сама је пуно ризиковала. Обилазећи логоре, заразила се болестима које су харале и убијале малишане. Прележала је тифус и доживела три нервна слома. 

Била је удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу. Он је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених убијања, протеривања или пљачке имовине за време НДХ.

Да би сачувала информације о деци коју је збрињавала током рата, водила је картотеку о њима, са надом да би једнога дана могла бити враћена својим биолошким породицама. 

После Другог светског рата вратила се да живи повучена и заборављена у Инзбрук. Више није говорила о свом раду за време рата и до смрти се није опоравила од последица обиласка логора.

Диана Будисављевић постхумно је одликована:

Златном медаљом „Милош Обилић“ за испољену храброст и дела личног херојства. Медаља је додељена поводом Дана државности Републике Србије 2012. године, а уручена је њеном праунуку Леонарду Рашици 23. октобра 2013. године. 

Први је носилац новоустановљеног одликовања Српске православне цркве „Царица Милица“ (2011) за племенитост и хуманитарни рад. 

У Београду, Козарској Дубици и Градишци неколико улица воде име по овој хероини.

Нажалост, дело ове храбре жене која је пуно учинила за наш народ није позната широј јавности. Чувајмо је од заборава. Вечна јој слава и хвала.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *