Милунка Савић, најодликованија жена у историји ратова

Пред њом су били постројени пукови. У славу њеног имена подизане су заставе. Она је најодликованија жена у историји ратова. Њено име је Милунка Савић.

Била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“.  Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.

У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима. 

У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена се повлачила преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама, на лето и јесен 1916. године.

Њене јуначке и младалачке груди красила су највећа српска и француска ратна одликовања. Такође је и једина жена у свету која је одликована француским ореденом “Ратни крст са златном палмом”.

Родна кућа Милунке Савић у селу Копривница код Јошаничке бање у Старој Рашкој

После демобилисања 1920. године, у чину наредника, радила је у Босни и Херцеговини, 1922. године се удала за Вељка Глигоровића из Мостара, а 1924. добили су ћерку Милену. Усвојили су још троје деце. 

После извесног времена брак са Вељком се распао, а она је са децом и сестром наставила да живи у Степановићеву код Новог Сада, где је почетком 1920. године, за заслуге у рату, од државе добила имање на коме је саградила кућу. У потрази за бољим животом, са децом је отишла у Београд.

На иницијативу њених сабораца, запослила се 1929. године као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века. 

Одбила је понуду да се пресели у Француску и добије француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду. За све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце коју је доводила из свог родног села.

После Другог светског рата, 1945. године нова државна власт јој је доделила пензију. Старост је провела у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у дружењу са војним ветеранима.

Милунка Савић је умрла 5. октобра 1973. године и сахрањена у породичној гробници на Новом гробљу у Београду, одакле су њени посмртни остаци, 10. новембра 2013. пренети у Алеју великана на Новом гробљу.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *