Манастир Каленић је најрепрезентативније градитељско остварење не само средњовековне српске архитектуре већ и источнохришћанске.
Задужбина је протовестијара Богдана, његове жене Милице и његовог брата Петра. Црква је подигнута и живописана између 1407. и 1413. године по узору на дворску цркву кнеза Лазара у Крушевцу, у народу позната као Лазарица.
Налази се у близини Рековца, дванаест километара од села Опарић. Посвећен је Ваведењу Богородице.
Манастир Каленић је опустео крајем XVII века. Обновили су га средином XVIII века монаси из манастира Мораче.
Старешина манастира у периоду од 1817. до 1820. године био је архимандрит Самуило Јаковљевић који је, као члан депутације кнеза Милоша Обреновића, 1820. године боравио у Цариград.
По ликовним вредностима манастир се убраја међу најзначајније споменике културе у Србији. Значајну вредност на цркви манастира Каленић представља богата декоративна пластика заступљена на порталима, прозорима и фасади. То је плитко резана камена орнаментика карактеристична за споменике моравске школе. Фреске такође спадају међу најбоље сачувана остварења живописа XV века.
У време игумана Јоаникија, 1885. године, манастирска библиотека бројала је 245 књига које су биле смештене у четири посебна ормара.
У периоду између 1928. и 1930. године извршена је велика стручна обнова манастира.
У манастиру се традиционално сваке године одржава Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију”, под покровитељством Министарства културе Републике Србије и општине Рековац.
Запратите нас и на социјалним мрежама: