Војвода Живојин Мишић

У ратној историји војвода Живојин Мишић често се назива најбрилијантнијим војсковођом Првог светског рата. Својом готово очинском бригом за народ, земљу и сваког војника, војвода Мишић је показивао у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. године.

Рођен је 19. јула 1855. године у селу Струганик код Мионице. Носилац је највиших српских и страних ратних одликовања.

Војсковођа чија дела бележи светска историја, човек који је за 47 година у српској војној униформи остао несаломив. Официр који је градио војску и одбрану, водећи рачуна о деци и омладини свог народа. Ниједном краљу није био покоран, ниједном политичару понизан. Ослушкивао је само дах и бoл свог народа. 

Симбол је наше победе у Балканским и Првом светском рату, који и данас Србији и српском народу треба да представља водиљу за будућност.

Мудрост и велико војничко искуство које је Живојин Мишић стекао учевствоваши у српско-турским, српско-бугарским као и Балканским ратовима крунисане су успехом у Првом светском рату. 

Војвода Живојин Мишић са породицом

Као командант Прве српске армије, посебно се истакао на Колубари. Колубарска битка је ушла у историју ратовања и изучава се у војним школама широм света као јединствен пример где се већ скоро поражена војска за кратко време реорганизује, пређе у офанзиву и победи! После ове битке добија звање војводе, а у знак захвалности за ослобођење Ваљева проглашен је за почасног грађанина 1915. године.

О јунаштву славног војсковође и данас се препричавају приче, певају песме и пишу књиге, а неке војне стратегије се и у модерно доба проучавају на најугледнијим универзитетима у свету.

Уређивао је и часописе „Српска војска“ и „Ратник“.

Као ађутант краља Александра Обреновића, пратећи га на прве модерне Олимпијске игре у Атини 1896. године, посетио је и српску царску лавру, манастир Хиландар.

У лето 1919. године због озбиљне болести напустио je место начелника Генерал штаба Војске Краљевине Југославије. 

Војвода Живојин Мишић, симбол српског народа у борби за слободу, преминуо је 20. јануара 1921. године у санаторијуму на Врачару, не завршивши писање својих успомена започетих 1920. године у Француској. 

“ЈЕДАН КОЈИ ХОЋЕ, ЈАЧИ ЈЕ ОД ДВОЈИЦЕ КОЈИ МОРАЈУ!”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *