Колубарска битка и брилијантни Живојин Мишић

Након пораза у Церској бици, аустро-угарска војска се окупља у још већем броју под командом Оскара Поћорека, те напада Србију из правца Дрине и Саве према Београду. Тако је започета Колубарска битка. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији.

У општем хаосу, повлачила се деморалисана српска војска и уплашени народ. Многи војници су одлазили да би спасили своје породице, недостатак муниције је онемогућавао артиљерију да успори напредовање непријатеља, а намирница није било.

Колико је лоша ситуација била говори и предлог војводе Путника да се започну преговори о примирју, што би значило предају, али некако се народ морао спасавати. Решење се нашло на другом месту.
Тадашњи генерал Живојин Мишић, човек који је већ неколико пута враћан из пензије, преузима команду над Првом Армијом те одлучује да повуче војску (упркос противљењу Команде и регента Александра Карађорђевића).

Мишић успева окупити деморалисане трупе, успоставити командни ланац и повући се на линију Колубара-Сувобор-Љиг. Овим потезом добија на времену, чека муницију и одмара јединице за даље ратовање.

Рововска борба

Рано ујутру 03. децембра након артиљеријске паљбе почиње контранапад српске војске. У том тренутку аустро-угарска војска у Београду спрема параду, а широм Европе се чекају вести о капитулацији Србије.

Пет дана касније, 08. децембра, Поћорек наређује 5. армији да обустави покушаје напада и придружи се 6. армији која је у повлачењу.

Већина аустро-угарских јединица напушта територију Србије до 12. децембра, са изузетком трупа повучених у Београд. У подне 14. децембра издаје се наредба да се и остале јединице повуку са првим мраком преко Саве. Следећег дана, 15. децембра, Београд је ослобођен.

Генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе.
Бугарска је одустала од уласка у рат на страни Аустро-Угарске, што је планирала како би од поражене Србије узела територије око којих су се борили у Другом Балканском рату.

Колубарска битка је ушла у историју ратовања и изучава се у војним школама широм света као јединствен пример где се већ скоро поражена војска за кратко време реорганизује, пређе у офанзиву и победи!

У Колубарској бици Србија је изгубила 22.000 војника, имала је 91.000 рањених и 19.000 заробљеника.

Губици Аустроугарске били су много већи, готово 29.000 погинулих војника, више од 120.000 рањених и 74.000 несталих.

Српска војска запленила је и велику количину ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова, 3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака. 

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *