Мајски преврат

У праскозорје 29. маја по старом календару 1903. године, у три сата и педесет минута догодио се Мајски преврат. Окончан је живот краља Александра и краљице Драге Обреновић, на исти дан када је 35 година раније, 1868. године у Кошутњаку, убијен кнез Михаило Обреновић.

Много је историјских извора који указују да је династија Карађорђевић умешала прсте, директно или индиректно, у Михаилово, као и у Александрово уклањање. А и у српском народу се то тумачило као враћање „дуга“ за Карађорђево убиство у Радовањском лугу, када је „кум преко кума, скратио кума за главу, и испоручио је у Стамбол“.

О убиству Александра и Драге има више верзија. Међутим једна се сматра као најтачнија. Наиме, краљ и краљица су се крили иза огледала у краљевској спаваћој соби. Краљ је на позив официра да изађу тражио да завереници потврде заклетву. Према једној верзији они то и јесу учинили, а према другој, запретили су бомбама уколико Обреновићи не отворе. 

Било како било, након отварања тајних врата, расплет је био крвав, а извесно је и да су сви официри у двору и дворишту двора својим сабљама пробадали тела. Тела краљевског пара избачена су кроз прозор двора.

Револтирани елементи војске су се побунили у Нишу 1904. године, преузимајући контролу над Нишким округом у знак подршке погинулом краљу и захтевајући да се убицама суди за њихов злочин. Њихов циљ је такође био да се покаже да војска као целина није и не може бити одговорна за Мајски преврат. Као симпатизер династије Обреновић, пуковник Живојин Мишић, (будући војвода) је 1904. пензионисан.

Реагујући на атентат Русија и Аустроугарска су изразиле најоштрији протест због „мучког убиства“. Велика Британија и Холандија су повукле своје амбасадоре из Србије, правоснажно замрзавајући дипломатске односе, и увеле санкције Србији које су укинуте тек 1905. године.

Светска штампа је углавном са грожењем пренела вест о Мајском преврату. Британска штампа („Гардијан“) писала је да су оваквим понашањем Срби „показали да су гори од Арнаута“. Ни остали углавном нису имали речи хвале за подухват српских официра.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *