Ustaški agresori su 1942. godine skrnavili mošti svetitelja fruškogorskim manastirima

Sveti car Uroš V je nakon smrti 1371. godine sahranjen u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Nerodimlju, kod današnjeg Uroševca, grada koji je po njemu i dobio ime.
Njegove svete mošti čudesno su objavljene od Boga 213 godina posle smrti, oko 1584. Maja 1705. godine, monah Hristifor je preneo mošti u sremski manastir Jazak, a deo moštiju je donet u Studenicu.
Tokom Drugog svetskog rata, 1942. godine, ustaše su skrnavile mošti svetitelja fruškogorskim manastirima. Bilo je to vreme najcrnje i najsurovije fašističke okupacije, „kada su“, kako je zapisano, „srpskom zemljom harali novi varvari, uništavajući sve što je srpsko, i srpski živalj i srpske svetinje, ne bi li sa naših vekovnih ognjišta zbrisali svaki trag imena srpskog“.

Ćivot sa moštima Stefana Uroša V

Kada je za to saznao protojerej dr Radoslav Grujić, istoričar, teolog i upravnik Muzeja SPC, odmah se za pomoć obratio Nemcu, baronu Rajsvicu, koji je pokazao veliko razumevanje za trenutnu situaciju. Zajedno sa dr Grujićem je krenuo u Srem kako bi pomogao u rešavanju problema.

Ustaše su skrnavile mošti svetitelja fruškogorskim manastirima želeći da unište svaku srpsku svetinju na ovim prostorima. Ipak uz Božiju pomoć, u poslednjem času, preuzete su mošti Svetog cara Uroša iz manastira Jazak, mošti Svetog kneza Stefana Štiljanovića iz Šišatovca i mošti Svetog kneza Lazara iz Vrdnika (fruškogorske Ravanice) i tajno su prebačene vozom za Beograd, gde ih je zatim dočekao brojni narod i celokupna Nedićeva vlada. U svečanoj litiji srpski svetitelji su preneti u beogradsku Sabornu crkvu.

Povratak moštiju Svetog cara Uroša u Jazak dogodio se 17. septembra 2001. godine gde i danas počivaju.

U Sabornoj Crkvi se i danas čuvaju mošti: Svetog i pravednog kneza Stefana Štiljanovića i deo moštiju Svetog kneza Lazara.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *