Манастир Студеница

Недалеко од живописне клисуре Ибра, путем од Краљева, преко варошице Ушће, на платоу изнад бистре и хладне речице Студенице, уздиже се задужбина Стефана Немање, манастир Студеница.

После подигнутих храмова: Светог Николе и Пресвете Богородице код Куршумлије, Ђурђевих Ступова код Раса, велики жупан Стефан Немања као своју највећу и најзначајнију задужбину подигао је манастир Студеницу у периоду од 1183. до 1196. године. Главни храм манастирског комплекса посвећен је Пресветој Богородици.

Стефан Немања је провео две године у Студеници, затим желећи да избегне људске почасти одлази на Свету Гору (манастир Ватопед) где заједно са својим најмлађим сином Светим Савом, а по одобрењу византијског цара Алексија Комнена креће у обнову и подизање манастира Хиландарa за потрeбе српског монаштва и свештенства. По завршетку манастира Хиландара, Свети Симеон се упокојио 1200. године.

Прстен краља Стефана Првовенчаног, чува се у ризници манастира Студеница

Остатак радова око завршетка манастира Студенице поверио је сину Стефану Првовенчаном. Године 1208. Свети Сава, по очевом завештању, преноси мошти Светог Симеона у Студеницу, где их по други пут сахрањује. Бог га је прославио, а Српска Православна Црква га је канонизовала као светог Симеона Мироточивог који се слави 26/13. фебруара.

Са својим храмовима, трпезаријама, кулама и конацима од вајкада настањеним монасима, манастир Студеница је задржала своју првобитну функцију али као прворазредни, законом заштићени споменик, са низом цркава у својој непосредној околини изузетан национални споменик и древник светске културне баштине.

Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима.

Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Студеница уписан је у листу светске културне баштине и под заштитом је УНЕСКО-а.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *