Древна лавра удно Проклетија, манастир Високи Дечани у Метохији, подигнут је у време процвата српске средњовековне државе. И данас је стециште не само верујућих већ и византолога, историчара уметности, фрескосликара.
Са Србима који живе надомак светиње манастир Високи Дечани и његови монаси симбол су очувања православља на простору Космета.
Спој трагичне судбине свог ктитора и немерљиве стваралачке лепоте, Дечани су као они фантастични драгуљи који, недокучиви у тајновитости своје очаравајуће и застрашујуће природе, никога не остављају равнодушним.
Саздани више на небу него на земљи, у рајском пределу плодне земље и добре воде, али и на средокраћи проклетој ратом и погибељи, опстају попут талисмана који очарава освајаче и припаднике других вера, као чудесни одблесак божанског духа кадар да заустави рушитеље и оне који би да скрнаве и пале.
Мало је, заиста, дела у укупном наслеђу српског стваралачког круга која се могу упоредити са прекрасном задужбином краља Стефана Дечанског.
Манастир Високи Дечани су задужбина краља Стефана Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем.
Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу. Манастир се налази у долини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти св. Јелене Дечанске (ћерке краља Милутина) почивају у манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо којим су у томе спречени и које се приписује њој.
Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Извор: РТС
Запратите нас и на социјалним мрежама: