Свети Стефан Штиљановић

Свети Стефан Штиљановић (? – 1543), био је српски деспот и последњи кнез паштровски, добротвор и српски светитељ.

Своје порекло води из Приморја, из Паштровића у данашњој Црној Гори. Одрастао је у Бечићима преко пута острва Светог Николе (данас званим “Хаваји”).

Због сукоба са Млечанима и њиховом агресивном политиком покрштавања православних Срба у Приморју, кнез паштровски Стефан одлучује да све своје породично имање остави народу у Паштровићима и одлази у Срем 1498. године.

У Срему је столовао у граду Моровићу код Шида.

Српски деспот свети Стефан Штиљановић био је један од најузорнијих православаца који су седели на српском трону. За њега се везују многобројна племенита дела, као и епизоде јуначке борбе против Турака.

Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда I (1527-1563), кога су признавали европски дворови и део угарског племства, и ердељског војводе Јована (Јаноша) Запоље, који се такоће прогласио за угарског краља и кога су признавали Турци, нашао се на Фердинандовој страни.

Учествовао је у угарском грађанском рату од Мохачке битке која се одиграла 1526. па све до 1541. године, када су Турци предвођени Сулејманом Величанственим заузели тврђаву Будим.

Од угарског краља Фердинанда I је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527), као и град Валпово у источној Славонији где је владао.

Последњи податак о Стефану Штиљановићу имамо из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова (код данашњег Осјека), након чега му се губи сваки траг.

Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у тврђаву Шиклош у Барањи где је и окончао свој живот. Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године.

Према предању и запису у “Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир, а већ од 1545. године његове мошти су се налазиле у манастиру Шишатовцу на Светој Фрушкој Гори. У доба турске владавине његове мошти имале су велики значај у народу, нарочито због документоване исцелитељске моћи.

Српска православна Црква уврстила је Стефана Штиљановића у ред светитеља и 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име.

Његове мошти су пренесене у Саборну цркву у Београду априла 1942. године, због најезде хрватских усташа и опште паљевине и уништавања фрушкогорских манастира.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *