Прича о регенту Александру и војводи Живојину Мишићу

Прича о регенту Александру и војводи Живојину Мишићу данас није позната широј јавности. Војвода Мишић је запамћен као један од највећих војсковођа Србије, али и човек „без длака на језику“ који увек говори оно што мисли.

Због тога је читавог живота имао проблема, а то га је у више наврата коштало и напредовања у служби. Ипак, Мишић није био каријериста и није се много обазирао на титуле и звања. 

-У рату се лако губи глава, али се лако губи и образ- говорио је. 

Ово је прича о регенту Александру и војводи Живојину Мишићу која се збила средином 1920. године и била жесток ударац на здравље већ остарелог војводе.

Наиме, након што се, иако болестан, Мишић прихватио дужности начелника Генералштаба војске и морнарице Краљевине СХС, регент Александар Карађорђевић, свратио је у његову канцеларију и затражио да му војвода Мишић одмах саопшти детаљне податке о некој мало важној ствари. 

Војвода је позвао свог ађутанта и издао наређење да му се потребни подаци пронађу у архиви и доставе, али регенту ово није било довољно добро.

-Па зар ви о томе не знате? – Питао је Мишића.

-То је таква капларска ситница да ја њу не само да не могу него и не треба да памтим- одговорио је војвода.

Изгледа да је ова опаска увредила врховнох команданта.

-Зар је то ситница кад ја тражим!?-упитао је љутито.

-Ма ко да је тражи то је ситница и ја то не знам- образложио је Мишић

Ово је потпуно разбеснело регента Александра.

-Не знате! А шта ви знате? Ви ништа не знате! Ништа!- повикао је

Овако оштар став је, вероватно, много повредио већ остарелог војсковођу те је одговорио у свом стилу. 

-Ја ништа не знам? Па зар ви то тек сад видите, после Мионице и после Сувоборске и Колубарске битке, после Битоља и Кајмакчалана, после Доброг Поља и заробљавања маршала Мекензена и после Словеније. Види се колико сте ви видовит када тек сад запажате да ја ништа не знам. Чудим се и не могу довољно да се начудим што ме још држите и трпите на овом месту. Постарајте се да за ово место нађете погодније лице које више зна, а ја ионако мислим да ми овде више није место- рекао је.

Није много прошло, а Живојин Мишић је пао у болесничку постељу. Последње дане провео је у Врачарском санаторијуму. 

Преминуо је у Београду 20. јануара 1921. године у својој 65. години живота.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *