Монументална слика ”Крунисање цара Душана” или ”Проглашење Душановог законика”

Једна од најзначајнијих историјских композиција икада насликаних у нашој националној култури (уз ”Долазак цара Душана у Дубровник” српског сликара из Дубровника Марка Мурата) јесте монументална слика ”Крунисање цара Душана” или ”Проглашење Душановог законика” једног од наших највећих сликара и једног од највећих представника академског реализма у Европи Паје Јовановића. Ово дело је уз Јовановићеве ”Сеобу Срба”, ”Час мачевања” и ”Женидбу цара Душана” његово најпознатије дело, док он сам наводи да ову историјску композицију сматра за своју најлепшу. 

На овом џиновском платну приказано је проглашење Душановог законика у нашој царској престоници Скопљу 1349. године. Заједно са царем Душаном, у композицији се налазе и друге значајне личности наше националне историје које су том чину присуствовале, од којих су неке од њих рађене на основу њихових оновременских портрета приказаних на фрескама по српским средњевековним манастирима. 

Данас на основу ове слике постоји неколико истих композиција које је урадио сам Јовановић, од којих се највећа и најзначајнија чува у Народном музеју у Београду.

Монументлна слика ”Крунисање цара Душана” или ”Проглашење Душановог законика” настаје у време када је Краљевина Србија крајем 19. века позвана да учествује на Светској изложби у Паризу 1900. године.

За потребе адекватног представљања државе, 1897. формиран је одбор који је водио припреме, а од Паје Јовановића је наручено да наслика монументалну композицију ”Крунисање цара Душана”.

Сам Јовановић је започео опсежне припреме за ову наруџбину српске владе 1899. године. Он је у договору са тадашњим председником владе Краљевине Србије и великом личношћу наше културе Стојаном Новаковићем, променио главни мотив слике, и из крунисања цара Душана настало је проглашење Душановог законика. Разлог за одустајање од крунисања је чисто сликарске природе. То је учињено зато што је сам чин православног крунисања везан за унутрашњост храма, а оно је без дневне светлости, односно под светлошћу воштаница, тако да се Јовановић одлучио се за приказивање проглашења законика на отвореном пољу и то пред саборном црквом у Скопљу показујући војну, правну и политичку снагу младог српског царства.

Јовановић за потребе овог монументалног дела обилази старе српске престонице Призрен и Скопље, тада још увек под окупацијом османске Турске, заједно са манастирима Грачаницом, Лесновом, Жичом и другим, да би прикупио што више аутентичних елемената за своју слику. 

Пошто је још Душанов деда краљ Милутин у Србију унео комплетан ромејски (византијски) дворски церемонијал, што је указивало на снагу и амбиције српске средњовековне државе, Паја Јовановић је одлучио да цару Душану и царици Јелени наслика ромејска царска одела.

У реконструкцији тога како је изгледало одело ромејских и српских царева (и краљева од Милутина па наовамо) Паји Јовановићу је помогао тадашњи главни костимограф Бечке опере Блашкер. Он је на основу њему познатих ромејских слика и фрески урадио нацрте одела, по којима је Јовановић насликао одежде српског цара Душана и царице Јелене. Он му је помогао и да наслика одећу чувеног Душановог протовестијара из Котора и царевог главног саветника Николу Бућу који чита царску прокламацију. 

Тадашња царева телесна гарда коју су чинили најбољи немачки најамници насликана је тачно по узору на немачке витезове из 14. века, а њихов вођа, који је постао и чувени српски витез, Палман држи у руци одговарајући шлем.

Српска коњица је приказана у млетачкој опреми јер је познато да је цар Душан имао наруџбину од 300 најквалитетнијих и најскупљих панцира у тадашњој Европи за своје људе (до тада у средњем веку невиђена наруџбина). Међу њима се истиче фигура младог српског војводе Прељуба који јаше украшеног турнирског коња у предњем плану слике. 

Јовановић је инспирацију за грбове српске властеле преузео из Илирског грбовника који је базиран на данас изгубљеном Охмућевићевом грбовнику, а који је украден из Манастира Житомислић код Мостара.

Он се почетком 20. века налазио у Дворској библиотеци у Бечу, али му се касније губи сваки траг, но Јовановић је имао прилику да га види. Сликар је највише потешкоћа имао око реконструкције аутентичних изгледа одела обичног народа и њиховог оружја, за шта је детаље успео да пронађе у Манастиру Жичи. Иако је српско историјско наслеђе систематски уништавано од стране непријатеља и освајача, данас се о њему много више зна на основу значајних археолошких и историјских истраживања.

Монументална слика ”Крунисање цара Душана” или ”Проглашење Душановог законика” је завршена за Светску изложбу у Паризу и за њу је Паја Јовановић награђен златном медаљом. Међутим, он сам није био задовољан како је она испала, јер ју је сматрао више за колорисан цртеж него живопис. Због тога је он током зиме 1926. урадио нову и потпунију верзију слике.

Поред проверених историјских личности, на слици су се нашле и неке личности из епске поезије за које се претпоставља да имају своје историјске пандане попут оца Милоша Обилића.

Грбови српске властеле представљени су на основу већ поменутих Илирских грбовника. Паја Јовановић је успео да уцрта у слику и себе желећи да лично учествује у једном од најзначајнијих догађаја наше националне историје какво је било проглашење Душановог законика у Скопљу.

Личности приказане на слици су:

1. Цар Душан

2. Царица Јелена

3. Царев син Урош, српски краљ

4. Српски Патријарх Јоаникије

5. Трновски Патријарх Кир Симеон (бугарски)

6. Краљ Вукашин Мрњавчевић

7. Царев шурак и велики војвода Оливер

8. Севастократор Дејан

9. Кир Герман, Игуман Атонски (прота Свете Горе)

10. Велики логотет Гојко Мрњавчевић

11. Протовестијар Никола Бућа

12. Витез Palman(us) Teutonicus Capitanus gentis armigens

13. Царски коњушар Угљеша Мрњавчевић

14. Деспот Синиша, брат цара Душана

15. Цар Александар Бугарски, брат царице Јелене

16. Јован Кастријот, Скендербегов деда

17. Giunius Derse, изасланик Дубровачке Републике

18. Giunius de Calichio, изасланик Дубровачке Републике

19. Nifficus Nik Condola, изасланик Дубровачке Републике

20. Аврамбек кефалија града Сера

21. Манцил Ливерије, волерски, серски и струмички војвода

22. Ангел Метохита

23. Алексија Цамплакон, велики чауш

24. Ћесар Прељуб

25. Гргур Орловић

26. Храбреновић

27. Балшић

28. Обилић

29. Раде Облачић

30. Андроник, кефалија града Драме

31. Андроник Кантакузен бел Хартуларја

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

One Reply to “Монументална слика ”Крунисање цара Душана” или ”Проглашење Душановог законика””

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *