Пробој Солунског фронта

Пробој Солунског фронта је кулминација страшних, трагичних борби које су трајале нешто више од две године, чија је дужина била више стотина километара, и који је обухватио и ангажовао више стотина хиљада војника различитих армија са обе стране, од којих је највећи контингент био српски са око 150.000 војника и официра опорављене српске војске након Албанске голготе и боравка на Крфу и Виду.

Извештаји из оног времена говоре о томе да су српски војници марширали по седамнаест сати дневно и да су ишли таквим темпом да их је и коњица тешко сустизала. То јесте можда преувеличано, али добро илуструје жељу Срба да што пре стигну до домовине у којој нису били три године.

Пробој Солунског фронта  је отпочео офанзивом на свим линијама 12. септембра 1918. године. Прва армија, у јуришу гонећи немачког и бугарског непријатеља испред себе пробија фронт и избија на линију: Кучков камен — село Мелници — село Бешиште (тада Јужна Србија, данас Северна Македонија) и тиме практично решава читав рат.

Остало је забележено да су бугарски војници, видевши српске војнике за које су мислили да су готови још 1915. године како јуришају, бацали оружје и бежали вичући како „иду мртви“.

У незаустављивом јуришу српска војска је не жалећи животе и не гледајући на губитке, за 45 дана прешла око 600 километара потискујући непријатеља и ослобађајући земљу.

Српска коњица, пробој Солунског фронта 1918. године

”Људи, Бугари беже, беже Немци… Фронт је пробијен, наша пешадија је на својој земљи. Гледао сам својим очима. Летео сам ниско, једва три стотине метара изнад земље, лица сам им видео. Машу нам, наши јуришају, фронт је пробијен, чујете ли ме, фронт је пробијен.”

Ово је сећање осматрача пилота Српске војске Драгутина Савића, који је први видео победу Српске војске и пробој Солунског фронта на 15. септембра 1918. године. 

Крајем истог месеца капитулирала је Бугарска што је био огроман ударац за Централне силе и свакако је убрзало крај Првог светског рата.

Првог дана новембра српска застава се поново завијорила и у Београду.

Борбе су у Првом светском рату окончане 11. новембра 1918. године. Свет је у том тренутку већ славио, а у годинама које су уследиле проучавана је стратегија и даване су заслуге многима.

Пробој учињен тог дана довео је до тога да немачки цар Вилхелм II у телеграму бугарском цару Фердинанду октобра 1918. године напише:

”Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. СРАМОТА!”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *