Прича о Душану Петровићу

Сви знамо да тешка времена рађају велике људе! Јунаке спремне на све! Неустрашиве ратнике, који се не плаше да за слободу и своју земљу дају и оно највредније – свој живот. Ово је прича о Душану Петровићу. 

Рођен је 1968. године у Новој Грдишци. Још у основној школи показивао је велику љубав према војсци те је након осмогодишње школе уписао војну гимназију у Мостару коју је завршио са одличним успехом.

Након тога уписао је војну академију коју је такође завршио са одличним оценама.

Године 1991. након борбе за Вуковар и исказане велике храбрости, јунак наше приче добија прекоманду у Нишу, у славну 63. падобранску бригаду где обавља дужности командира вода, а затим и командира чете. Био је учесник свих српских попришта деведесетих година.

Капетан Душан Петровић са својом јединицом, Кошаре 1999. године

Године 1998. његову чету преузима потпуковник Горан Остојић и креће са њом пут Кошара, пут српских Термопила.

Исте године, у акцији која је имала за циљ чишћење терена од шиптарских терориста храбро су положили животе потпуковник Горан Остојић, резервни водник I класе Драган Душанић, водник I класе Срђан Станчетић и војник Радош Церовић.

Само годину дана касније Душан Петровић је унапређен у чин капетана I класе и одмах одлази на караулу Кошаре. У једној од акција добија напад бубрега те му је одмах јављено да се повуче са положаја како би му се указала потребна медицинска помоћ. Међутим како то код наших јунака увек бива, капетан Душан одбија наређење и под несносно јаким боловима остаје да држи положај говорећи да не чује и да је моторола у квару (он ју је сам угасио).

Прича о Душану Петровићу каже да је са својим саборцима, падобранцима остао до краја рата бранећи српске положаје на Проклетијама.

Капетан Душан је славу стекао много година пре Кошара, чувајући и поштујући традицију старих српских официра. Кошаре су само круна у збиру његове љубави према сопственом народу.

“Ој Кошаре термопилски кланци

бранили те српски падобранци!”

One Reply to “Прича о Душану Петровићу”

  1. Ratovao za decu…niko nije poginuo od vojnika…u Vukovaru njegovo ciscenje ulica…Sarajevu spasavanje pitomaca Vojne akademije…branjenje aetodroma Butmirskog…prebacaj dece i starih u Srbiju….veliki zadatsk pri sletanju aviona iz Lisabona u kome se nalazio Alija Izetbegovic…komandant u Medvedjkom dzepu…rstnik svih ratisa sa puno ratnog staza…Hrvatska..Bosna …Kosovo da ne govorim o pojedinacnim mestima…porodica patriotska…zena primer zene pravog oficira i ratnika…majka deteta koje je orjentisano za drzavu i njenu vojsku… judi za primer koji su sve dali drzavi….nek su zivi i zdrsvi a Cosi veliki pozdrav.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *