Ђорђе Петровић – Карађорђе

Ђорђе Петровић – Карађорђе био је вођа српских устаника који су почетком 19. века започели националну револуцију за ослобођење од вешевековног турског робовања. Такође је и родоначелник династије Карађорђевић. Рођен је највероватније 16. новембра 1768. године у Вишевцу у Османском царству, од оца Петра и мајке Марице. 

Тврди се највероватније, јер се за годину рођења помиње раздобље од 1749. до 1770. године. Имао је два сина, Алексу и Александра.

По природи био је строг и преке нарави, спреман да убије за преступ, чак и најближу родбину. Најчувенији случајеви су Карађорђево убиство очуха Петра, кнеза Теодосија Марића и брата Маринка.

У Орашцу, код Арађнеловца, на Сретење 1804. године заједно са хајдуцима и храмабашама подигао је Први српски устанак, који је трајао до 1813. године. Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак.

Његови устаници су озбиљно уздрмали Османлијску царевину и побеђивали далеко бројније турске снаге (Мишар, Делиград, Иванковац…).

Вожд је, уз војничке, показао и организаторске и преговарачке способности. Своје саборце је храбрио речима: „Не бојте се, они се боре за господство, а ми за слободу.”

Србија 1809. године

Ђорђе Петровић – Карађорђе је такође био и одличан мегданџија и радо је прихватао мегдане са Турцима, које је све одреда посекао. Не памти се када је његова кубура промашила или сабља оманула. 

Тако су га у више наврата задржавале његове војводе да пред битке Првог српског устанка изађе сам и подели двобој са неким Турчином који би се одважио на то. Као вожд народни, био је потребнији у шанчевима и јуришима са својом устаничком војском са којом је, као њен врховни командант, ређао све саме изванредне војне победе. 

Као син сиротана, био је нарочито осетљив на муке обичног народа и ко је на тој муци покушао нешто да заради или извуче неку корист, чекала га је Карађорђева кубура као коначни судија. У тој својој суровој правичности, ни најрођеније чланове фамилије није штедео.

Након пропасти устанка 1813. године, Карађорђе се повукао у Војводину, која је тада била део Аустро-Угарске монархије, па за кратко одлази у Русију. Три године касније, Карађорђе се тајно вратио у Србију, где су прилике биле измењене. Завереници по налогу тадашњег српског кнеза Милоша Обреновића убијају Карађорђа јула 1817. године у Радовањском Лугу, а његову главу шаљу у Стамбол.

Многи сматрају да појава вожда Карађорђа означава узвишену епоху у историји српског народа када се део Срба пренуо из дубоког мртвила и ропства и одлучио да сопственим напорима избори слободу и створи државу. 

Срби су најчешће делили своју прошлост на период до Косова и после њега. Уз тај, дефинитивно најзначајнији догађај из српске историје, равноправно стоји и Први српски устанак 1804. У српском народу вожд Карађорђе се налази раме уз раме са Милошем Обилићем и сматра се једним од највећих српских јунака.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *