Владимир Шипчић

Владимир Шипчић рођен је 12. маја 1924. године на Дурмитору.

Био је висок, корпулентан, вешт и ментално веома јак човек.

Још као дечак показивао је склоности ка ратничком позиву, те је рано научио од старијих како да барата оружјем. Владов отац Митар Шипчић је био учесник свих ратова од 1912. до 1918. године за ослобођење српског народа од османлијских, аустро-угарских и бугарских завојевача.

Када су Немачка и Италија заједно са својим савезницима 6. априла 1941. напали Краљевину Југославију, Владо Шипчић није оклевао већ се исти дан пријавио добровољно у касарну, у Пљевљима. Био је припадник брдске пешадије, распоређен око Фоче. 

Прво је ступио у партизане, али убрзо разочаран њиховом идеологијом, одлази од њих. 

Комунисти су успели у зиму 1941. да изведу прву фазу социјалне револуције, а одмах потом и другу у лето 1942. године. Тако су се на својим територијама често сурово обрачунавали са класним непријатељима. Владов отац, Митар Шипчић, и стриц су убијени 1943. године на Жабљаку.

Владимир Шипчић постаје најбољи и најмлађи борац (17 година) фочанске, четничке бригаде. Током рата је бранио српски народ од усташа и комуниста на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне. Његови подвизи су били легендарни. Крај рата је дочекао као већ прекаљени борац и подофицир ЈВуО. Зарекао се да се никада неће жив предати комунистима што је на крају и учинио.

Након хапшења Драже Михаиловића марта 1946. године Владо је наставио да се бори, заједно са Божом Бјелицом и Српком Меденицом.

Након погибије његових најближих сарадника због издаје 1951. године Владо је био присиљен да сам настави борбу. 

Појављивао се изненада, исто тако и нестајао. Био је попут планинског ветра, а народ га је називао и горским вуком. То што је био неповерљив, уз физичку способност и оштроумност, омогућило му је да остане жив. 

Бројне потере је дуги низ година комунистички режим организовао за Владом, али без успеха.

Године су пролазиле, комунизам се у Југославији учвршћивао, а проблем хајдука Шипчића је био нерешив. Много је сметао. 

О Владу се изгубио сваки траг и глас током 1956. године. Комунистички режим 1957. на сва звона објављује вест како је у рутинској контроли возила, у сукобу са милицијом, у близини Бијелог поља погинуо последњи одметник Владо Шипчић, а са њим и Ана Војиновић. 

Ближњи су говорили како је Владова мајка рекла да је на препознавању видела његово тело, само да би га оставили на миру.

Сама комунистичка верзија о погибији Влада Шипчића је јуначка. По њима је Владо убио милиционера који покушао да га легитимише, а потом се опкољен од многобројних комуниста бранио док му није преостало само два метка, с којима је прво убио вереницу Ану па онда и себе.

Запратите нас на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *