Наша стара азбука

Наша стара азбука. Учите је ако желите да читате наше средњевековне изворе.

Употреба оваквих ћириличних слова на српским просторима почиње практично од њиховог стварања у 10. веку. Од кад постоје ћирилична слова Срби скоро искључиво оваквим словима. 

Још од 12. века била је раширена Ћирилица у свим крајевима српске средњековне државе, укључујући и њене државе под српским владарима у Дубровнику и Босни. 

Најстарији датиран српски ћирилични текст је Повеља Кулина бана из 1189. године, док постоје бројни краћи натписи датирани још ранијим периодом. Дуго се сматрало да је најстарији натпис на Самуиловој надгробној плочи из 992/993. године, а последња истаживања кажу да је то Крепчански натпис из 921. године.

Опште је познато да је наша стара азбука (српска и старословенска) у свом најранијем периоду била знатно сложенија и по изгледу неколико другачија од данашње. Најстарија (старословенска) азбука имала је 44 словна знака, док је Вук Караџић у предговору свог ”Српског рјечника” из 1818. године навео да је тадашња српска Ћирилица имала чак 48 словна знака, од којих су се неки писали по традицији, иако се нису изговарали.

Ћирилица је временом ”прилагођавана“, али никада систематски и потпуно уједначено. Један од реформатора био је и сам Свети Сава, касније и други. Непосредно пре Вука Караџића, најзначајније предлоге у правцу реформе имао је монах и филолог родом са Баније Сава Мркаљ (чије је основне идеје прихватио и Вук). 

Ипак, савремену српску ћирилицу уредио је Вук, избацивши, поред осталог, ”непотребна” и ”мртва“ слова, уневши шест нових (Ћ, Ђ, Ј, Њ, Љ, Џ).

Ћирилицу првенствено користе три највећа православна словенска народа – Руси, Срби и Бугари. Такође је користе и новонастали народи од Срба и Руса у комунизму попут Украјинца, Белоруса, Македонаца, Црногораца. Такође је користе и на десетине народа који говоре језицима из индо-иранске, алтајско-уралске и угро-финске групе, махом у областима азијског дела бивше Руске империје, као што су – Казаци, Узбеци, Киргизи, Таџики, Осети, Абхази, Азербајџанци, Чечени, Курди, Татари.

Занимљиво је да и Монголи, пошто су 20-тих година прошлог века потпали под политички и културни утицај некадашњег СССР-а, имају своју врсту ћириличног писма. 

Румуни су такође користили искључиво Ћирилицу до 1830-их година, када су усвојили ново писмо засновано на латинским словима. Ћирилица се ипак и данас користи у Молдавији и Предњестровљу.

Једино Срби поред ћириличног писма имају и званичну латиничну варијанту језика, коју је измислио хрватски лингвиста Људевит Гај у свом делу ”Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisana”, 1830. године.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм