Јелена Шаулић

Јелена Шаулић била је учитељица, борац, учесница Топличког устанка и комита у Црној Гори током Првог светског рата.

Рођена је 1896. године у селу Јунча До, подно Дурмитора, као најмлађе од петоро деце у породици свештеника Перка Шаулића. Описивали су је као крупну девојку црне косе, продорног погледа, бритког језика и изузетне лепоте. Због сукоба са краљем Николом њен отац био је принуђен да са породицом напусти Црну Гору и пређе у Србију, у Медвеђи.

Бугари су 17. фебруара 1917. године убили њену мајку Стану, а четири дана касније букнуо је Топлички устанак. Међу Србима, који су се подигли против бугарског зулума, били су и свештеник Перко са ћерком Јеленом. Придружују се устаничким четама Косте Војиновића на Радан планини.

Јелена Шаулић у време четовања

Вешта с пушком, а још више с бомбом, Јелена је била страх и трепет за непријатеља широм Радан планине по којој је војевао њен Гајтански одред.

Након пропасти Топличког устанка, заједно са оцем и групом устаника Јелена Шаулић прелази у Црну Гору, где се прикључују комитској чети војводе Бошка Бојовића која је, по Дурмиторским врлетима, ратовала против аустроугарског окупатора. Памте се подвизи Јелене Шаулић у боју код Врела, у јануару 1918. године. Од храбре учитељице нису стрепели само окупатори, већ и комите којима борба за слободу није била једини циљ, већ су комитовали и због пљачке.

У дневнику који је водила, остале су забележене њене речи о ратним походима и ономе што је за отаџбину учинила:

„Сматрала сам да чиним једну свету и племениту дужност. А вазда сам желела да умрем само као достојна Српкиња. Па и под непријатељским бајонетима, тој би се смрти насмејала и без успреге и страха на сусрет изашла.“

По завршетку Првог светског рата Јелена се удала за свог ратног друга, војводу Бошка Бојовића и са њим засновала породицу у Пљевљима, где је наставила да ради као учитељица.

Нажалост, од последица рањавања, тешког војевања и исцрпљујућег четовања 1917. и 1918. године, Јелена се убрзо разболела и умрла 21. марта 1921. године у двадесетшестој години. Остала је прича да више од годину дана после њене смрти, у знак жалости, у племену Дробњака из којег потиче није било весеља нити су се чуле гусле и песма.

Посмртно је одликована Карађорђевом звездом са мачевима, која се додељује за изузетну храброст. Остала је упамћена као хероина устаничке Топлице и непокорног Дурмитора.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *