Погром над српским народом

Као по правилу, онда када се српска војска повуче са одређене територије под притиском међународне заједнице, тада редовно настрада наш народ од оних који се за такав кукавички чин не би одлучили док је год српски војник био на стражи. Арнаутски екстремисти су 17. марта 2004. на Косову и Метохију извршили погром над српским народом, по други пут након 1999. године. Убијали су и протеривали Србе и Горанце, палили њихове куће и српске вековне цркве.

Још 1999. године девастирани су у Горњем Неродимљу, манастир Светог Уроша (14. век), у Биначу поред Витине, манастир Светог Архангела Гаврила (14. век), у Доњем Неродимљу цркве Светог Стефана (14. век) и Светог Николе. Црква Светог Марка Коришког (15. век) и цркве Светог Илије у Љубижди код Призрена (16. век), црква Светог Николе у Призрену (14. век), цркве Пресвете Богородице у Мушутишту, црква Светог Јована Претече у Самодрежи, црква Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу код Пећи (14. век), манастирска црква Свете Тројице у Мушутишту (14. век), цркве Светог Николе у Словињу (16. век), Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци, цркве Светог Николе у Кијеву код Клине (14. век), и Светог Илије у Смаћу; оштећена је црква Свете Тројице у Житињу код Витине, Светог Спаса у Дворанима, Свете Тројице у Грмову код Витине, и Свете Петке у Клокоту.

Црква Светог Илије у Подујеву уништена од стране косовских Албанаца за време мартовског погрома 2004. године

Затим наново 2004. године у Призрену храм Богородице Љевишке (14 век), храм Христа Спаса (14. век), црква Светог Николе (Тутићева црква, 14. век), црква Светог Георгија (16. век), црква Свете Недеље (14. век, касније реконструисана), црква Светог Пантелејмона (14. век, касније реконструисана), црква Светог Козме и Дамјана (14. век, касније реконструисана), манастир Светих Архангела (14. век), опљачкан и спаљен у присуству немачких војника који га нису штитили, црква Светог Илије у Подујеву; у Ораховцу црква Успења Пресвете Богородице (16. век); у Србици манастир Девич (15. век) и још многе друге у Пећи, Подујеву, Косовској Митровици…

Протерано је 4012 Срба, 21 особа је убијена. Порушено је 935 српских кућа и 100 верских објеката. Преко 70% Горанаца је протерано са својих огњишта у етничком чишћењу. Погром над српским народом и варварско уништавање „Европске Палмире“, како су то Руси рекли либералној господи са запада.

И поред осуда погрома, сви главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до дан данас.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *