Смрт Милице Ракић је постала симбол страдања и патњи деце Југославије.
Између девет часова и тридесет минута и десет часова увече, 17. априла 1999. године, трогодишња Милица била је погођена фрагментом бомбе, налазивши се у купатилу на другом спрату своје куће у Батајници, предграђу Београда. Миличина смрт била је тренутна. У тренутку страдања, девојчица је седела на ноши. У нападу је било рањено још пет цивила.
Рођена је у Београду 09. јануара 1996. године. Њени родитељи су Жарко и Душица Ракић. Има старијег брата, Алексу.
Слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свет, а чак је и светска јавност била згрожена чињеницом да је убијено невино трогодишње дете.
“МАМА ПОЖУРИ, ДОЂИ ДА МЕ ЧУВАШ!” рекла је Милица, а онда су гелери распарчали прозор…
Споменик деци жртвама НАТО агресије у Београду
У београдском Ташмајданском парку је 2000. године подигнут споменик посвећен деци убијеној у југословенском бомбардовању НАТО-а. На мермерном блоку, чије чело заузима бронзана статуа мале Милице Ракић, на српском и енглеском језику уклесано је: „Били смо само деца”.
Случај трагичне девојчицине смрти покренуо је иницијативу у неким деловима српске јавности да Српска православна црква канонизује Милицу Ракић као Свету.
У манастиру Тврдош, који се налази близу града Требиње, у Босна и Херцеговина је 2004. године рађена фреска Милице Ракић, на којој се налази опис ње као новомученице.
Запратите нас и на социјалним мрежама: