Једна од најтужнијих фотографија из Великог рата

Ово је једна од најтужнијих фотографија из Великог рата. На њој се види мајка српског војника која носи лобању и кости погинулог сина, у лето 1916. године на Солунском фронту. Украсила их је невеном, цвећем којим је најчешће и кићена војска када је кретала у рат. Није војсци било потребно сечено цвеће, народ га је китио њиме, „китећи живог Христа у ономе ко је пошао да да живот за другог“.

Ова мајка је дала сина својој отаџбини. А он је дао свој живот за њу. За друге, за род свој.

Двадесети век је био сав у страдању српског народа. Србија је из рата изашла разорена и опљачкана. Материјална разарања су била изузетно велика и процењена су на износ од седам до десет милијарди златних франака. У заједничку државу Србија је уложила не само огромне људске и материјалне жртве, него и своју државност и традицију.

Својим војним снагама, Србија је сачувала простор на коме су живели југословенски народи од комадања. Као једна од држава победница, ставивши под своје државно окриље остале југословенске народе, омогућила им је да избегну статус поражених и да се, готово без жртава, и они нађу на страни победника.

Србија је, према подацима Мировне конференције у Паризу о жртвама војске и народа у Великом рату дала 1.247.435 живота за слободу.

Није било невена за све. Али, слобода је извојевана.Слава прецима који су дали највредније, свој живот, за друге.
За нас.

Ово је једна од најтужнијих фотографија из Великог рата и зато слава свим мајкама, свим женама овдашњим, којима, због свакодневних жртава, захвалност припада сваког дана у години, не само једном, у марту.

Извор: gvozdenipuk.rs

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *