Manastir Tu­mane

Manastir Tu­mane na­la­zi se na de­vet kilome­ta­ra uda­lje­no­sti od Go­lup­ca, u podnož­ju go­lu­bač­kih pla­ni­na, okružen šu­mom, na le­voj oba­li Tuman­ske re­ke, što sa­moj sve­ti­nji da­je po­seb­nu le­po­tu.

Am­bi­jen­tal­na le­po­ta sa jed­ne i duhov­ni mir sa dru­ge stra­ne, te prisu­stvo svetinja, manastir Tumane vrednim ka­ko u du­hov­nom ta­ko i kulturno – istorijskom smi­slu. Kao retko ko­ja svetinja, ovaj bra­ni­čev­ski ma­na­stir ostavlja di­van uti­sak svakome ko se u njemu na­đe, ple­ne­ći svo­jom le­po­tom i okru­že­njem u ko­me se na­la­zi, na­da­sve budući sve­dok vere i tru­da jed­no­ga naroda, kao i sve­ti­o­nik za bu­du­će Car­stvo Božije.

O na­stan­ku i ime­nu ma­na­sti­ra Tumana nema si­gur­nih sve­do­čan­stva, sva se ona javljaju do­sta ka­sno (XIX vek) i či­ne u osno­vi za­pisa­no i od za­bo­ra­va otrgnu­to usme­no pre­da­nje.

Ako se oslo­ni­mo na na­rod­no se­ća­nje ko­je je do da­na da­na­šnjeg ži­vo u široj oko­li­ni ma­na­sti­ra, Tu­man je na­stao kao za­du­žbi­na ko­sov­skog junaka Mi­lo­ša Obi­li­ća, za ko­ga se sma­tra da je ži­veo i vla­dao de­lom današnjeg Bra­ni­če­va.

Vernici u porti manastira Tumane Foto Arhiva manastira Tumane

Ne­što ši­re od ovo­ga nam go­vo­ri predanje da je Mi­loš Obi­lić lo­vio po gustim šumama u oko­li­ni manasti­ra, te da je u lo­vu ne­ho­ti­ce ra­nio pustinjaka Sve­tog Zosima. Nose­ći podvižnika ka svom dvo­ru ra­di pokušaja da mu spa­se ži­vot i iz­vi­da ra­nu, na me­stu gde je sa­da mana­stir, svetac je mo­lio da ga spuste i uz­vik­nuo Mi­lo­šu: „Tu ma­ni i pu­sti me da umrem“ – od čega je izvedeno i ime manastira.

Pred Ko­sov­ski boj ma­na­stir još ni­je bio do­vr­šen pa je Sve­ti knez La­zar pozvao svo­ga vla­ste­li­na da pre­ki­ne zidanje svetinje re­či­ma „Tu ma­ni“ što je kao i u pret­hod­noj va­ri­jan­ti pre­da­nja po­slu­ži­lo kao osno­va za ime manastira.

Manastir Tumane se u tur­skim po­pi­si­ma pr­vi put po­mi­nje 1572 . go­di­ne, a po­tom u vre­me sul­ta­na Mu­ra­ta III (XVI vek) na­vo­deći da su ta­da u ma­na­sti­ru ži­ve­la dva mo­na­ha.

Manastirska crkva posvećena je Svetom arhangela Gavrilu, zidana je u srpsko – vizantijskom stilu. U naosu crkve se nalazi kivot sa moštima Svetog Zosima Sinajita.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *