Битка на Мачковом камену

„ВОЈНИЦИ, МИ СМО ОВДЕ ДОШЛИ ДА ГИНЕМО ЗА ОТАЏБИНУ. КОМАНДИРИ ИСПРЕД СВОЈИХ ВОДОВА И ЧЕТА, КОМАНДАНТИ ИСПРЕД СВОЈИХ БАТАЉОНА, А ЈА ЋУ ИСПРЕД СВИХ. ЗА МНОМ! У ЈУРИШ! ЗА СЛОБОДУ И ОТАЏБИНУ!“ Ово су речи потпуковника Душана Пурића непосредно пре него што је битка на Мачковом камену почела.

На овом месту, 19. септембра 1914. године, отпочеле су тешке и крваве борбе у оквору битке на Дрини. Након жестоког пораза на Церу у августу 1914. године, Аустроугарска војска се добро одморила, додатно наоружала и са свежим снагама кренула у напад 6. септембра 1914. године.

Српска 2. армија је успела да задржи 5. аустроугарску армију на обалама доње Дрине, док је уз велике борбе 6. аустроугарска армија прешла Дрину и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, избивши на Соколску планину. Српска 1. армија, под командом ђенерала Петра Бојовића, противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен – Црвење – Јаворник.

Тог 19. септембра 1914. почиње огорчена битка за Мачков камен. О жестини тих борби најречитије говоре обострани губици. Само од 16. до 22. септембра 1914. у огорченом рвању по рововима, борби на нож и прса у прса, где су бајонети ломили кости ратника, кундаци разбијали лобање, зуби заривали у месо, а прасак бомби и граната загушивали бојну вику, поред војника изгинуо је велики број елитних официра.

Тај жесток недостатак официрског кадра је један од разлога због кога је наша држава након рата, морала да прима у редове своје војске бивше црногорске и лојалне аустроугарске официре.

Спомен – костурница на Мачковом камену

На Мачковом камену и околним положајима погинуло је чак 115 српских официра (укључујући и потпуковника Душана Пурића кога сам на почетку текста цитирао) док је њих 176 рањено, међу којима и сам принц и бивши престолонаследник Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици на српској страни били су око петнаест хиљада бораца избачених из строја.

Битка на Мачковом камену, нажалост, и дан данас остаје је у сенци великих победа на Церу и Колубари, иако је једнако значајна као и ове две, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по Поћорековом плану овлада Јагодњом и Соколским планинама, већ тек након тринаест дана тешке борбе када је непријатељ био тотално изморен и десеткован са укупним губицима од шеснаест хиљада избачених из строја.

Српски народ и војска, на челу са њеним врховним командантом краљем Александром Карађорђевићем, нису дозволили да кости српских ратника и мученика са Дрине остану разбацане на стратишту, широм дринског фронта. Народ, Црква и краљ су се одужили сенама својих очева достојним споменицима – цркви спомен – костурници у Крупњу и капели која чува мошти наших ратника на Мачковом Камену.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *