Споменко Гостић

Деца ратници у нашој историји нису последица њихове злоупотребе од стране одраслих, већ су то обично судбине деце која би у рату остала без породица (побијени или поклани) и онда би се привили уз војску као једину породицу која им је остала. Такав је био случај са најмлађим подофицирем у историји ратовања, осмогодишњим Солунцем и поднаредником Шестог артиљерског пука Дринске дивизије Српске војске, Момчилом Гаврићем, као и са најмлађим борцем Војске Републике Српске који се звао Споменко Гостић. 

Споменко се као сироче привио уз војску, након што је почетком рата остао без мајке и што му је те исте године граната убила баку са којом је живео у истом домаћинству у Јовићима на Озрену. Дечак је маштао да по завршетку рата заврши школу, али је судбина хтела да са непуних 15 година остане на вечној стражи своје отаџбине Републике Српске, а са њим је остало и све његово, мајка, бака и срушена кућа у којој је до погибије живео.

Нарочито је остало за памћење то што је наш јунак Споменко одбио да га усвоји једна српска породица из Париза и да тамо настави школовање. Желео је да са својим саборцима сачека завршетак рата и да види слободну Републику Српску и слободан српски народ у њој. 

У почетку рата Споменко је био курир са посебним дужностима у снабдевањима бораца на Озрену, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.

Умро је 20. марта 1993. године у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

Невероватним сплетом околности након завршетка рата, Јовићи, село  нашег јунака Споменка, припали су дејтонском поделом Федерацији БиХ, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште најекстремнијих исламиста, вехабија.

Споменко Гостић је у Небеској Србији, у војсци кнеза Лазара косовског, заједно са свим Србима који су живот свој земаљски положили за Крст часни и нашу слободу златну.

Скупо смо платили нашу слободу и нашу Републику Српску и нека свима буде судбина јунака са Озрена Споменка Гостића за опомену да се не играју са светињама за које су најбољи српски синови дали своје животе.

Док је Срба и Србије, име Споменка Гостића остаће упамћено за сва времена.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *