Стефан Немања у Топлици

Непосредно после добијања Дубочице на управу 1162. године (поред области Топлице, Ибра, Расине и Суве Реке којом је већ владао као удеони кнез) Стефан Немања у Топлици, тачније у Куршумлији, почиње са градњом манастир посвећен Светом Николи ​​и манастир посвећен Светој Богородици.

Убрзо је Стефан Немања у Топлици поред манастира изградио двор, а Куршумлија је, тада позната под именом Беле Цркве, постала седиште жупаније. Како су, наиме, Немањине задужбине биле покривене оловним крововима који су се пресијавали на сунцу, народ их је назвао Белим Црквама, а отуда је и насеље добило име Беле Цркве.

У његовим житијима се градња ових манастира наводи као разлог за незадовољство његове браће, која су му пребацивала да ради на своју руку, без њихове дозволе или барем договора са њима.

Међутим, прави разлог незадовољства Немањине браће је највероватније била Немањина претензија да уз помоћ Византије и подршке цркве, дође до титуле великог жупана.

Он је покушао да се, уз подршку дела племства, домогне већ поменуте титуле. На великом скупу рашке властеле, који је сазван тим поводом, Стефан Немања је са делом оних који су га подржали заробљен и затворен у пећини крај Раса. Његово заробљеништво је трајало релативно кратко, пошто су га његове присталице убрзо ослободиле.

Немањина житија наводе да се избавио из тамнице тако што је обећао светом Ђорђу да ће подићи манастир у његову славу на врху брда које је једино могао видети из пећине, само ако га ослободи из тамнице. Светац му је помогао, према наводима хагиографија, а Стефан Немања му је у знак захвалности подигао манастир Ђурђеви Ступови (градња започета 1171. године).

Аутор слике Горан Горски

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *