Регрути муслиманске вероисповести

Када је мајор Драгутин Гавриловић пред битку за Београд 1915. године у свом чувеном говору рекао српским војницима да су им имена избрисана из бројног стања, његове речи су биле упућене и 4. батаљону 10. пука Српске војске. Њега су чинили регрути муслиманске вероисповести из Рашке области, који су такође, по заповести мајора, кренули „напред у славу“ и положили животе за „образ Београда, наше престонице“.

Према подацима из војног архива, војвода Радомир Путник је изнео пред министарски савет Краљевине Србије препоруку Врховне команде од 25. децембра 1914. да се у војску позову три годишта Муслимана са територија припојених Србији након Балканских ратова. Реч је о 5.956 младића из Рашке који су регрутовани и окупљени у два муслиманска батаљона.

Један од њих био је 4. батаљон чији је 10. кадровски пук заједно са 7. пуком био кичма одбране Београда. Према тим подацима, Мухамедански батаљон под командом каплара Шемса Мидовића из Сјенице, чинио je 15 одсто припадника српске војске у одбрани Београда 1915. године и био је састављен искључиво од српских држављана мухамеданске вероисповести.

Регрути муслиманске вероисповести су држали једну од последњих барикада у одбрани Беорграда, која се налазила на потезу између данашњег Народног музеја и Народног позоришта, и сви су изгинули храбро за отаџбину бранећи Београд.

У то време је било потпуно нормално да се припадници верских и националних мањина масовно одазивају позиву на мобилизацију. Не само Муслимани, већ и Јевреји и други су без двоумљења активно и храбро учествовали у свим биткама српске војске, повлачењу преко Албаније и пробоју Солунског фронта.

О томе рецимо сведочи и споменик Јеврејима погинулим за ослобођење Србије у Првом светском рату на Јеврејском гробљу у Београду.

Извор: Фејсбук страница “Српска историја”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *