Otvoreni sukob između Lazarevića i Brankovića

Otvoreni sukob između Lazarevića i Brankovića počeo je 1402. godine, nakon njihovog boravka u Carigradu, na povratku iz angorske bitke, u kojoj su učestvovali kao vazali osmanskog sultana. Tada je Đurađ, po naredbi Stefana Lazarevića, zatvoren u tamnicu. Pravi razlog nije poznat, a najverovatnije je u pitanju bio Đurđev plan da se približi Sulejmanu, jednom od sinova sultana Bajazita.

Nakon odlaska Lazarevića iz vizantijske prestonice, koji su brodovima krenuli ka Srbiji, Đurađ se oslobodio zatvora i dobio pomoćne odrede sultana Sulejmana da spreči povratak Lazarevića u Srbiju. Sa ovim trupama i uz pomoć sopstvenih snaga, Brankovići su zaposeli glavne putne pravce po Kosovu i Metohiji, kuda se očekivalo da će Lazarevići proći, iz Zete, u kojoj su se iskrcali.

Otvoreni sukob između Lazarevića i Brankovića nije mogao rešiti mirnim putem. Oružani sukob je bio neizbežan. Upravo to se i desilo 21. novembra 1402. kod Tripolja, nedaleko od Gračanice. Despot Stefan je svoje snage podelio na dva dela, tako što je veći, pod komandom svog brata Vuka, uputio protiv snaga kojima je komandovao Đurađ, dok je on sam, sa manjim delom vojske, napao osmanske odrede.

Despotove snage su potukle protivnika, a veliku ulogu u tome imao je kesar Uglješa Vlatković, koji se nalazio u redovima osmanskih snaga, kao njihov vazal. On je Stefana izvestio o osmanskom ratnom planu, a pred samu bitku je pričama o snazi Stefanove vojske praktično urušio moral Osmanlija, zbog čega je Stefanu pružen slab otpor.

Kada je otpočela sama bitka, Uglješa je prešao na Stefanovu stranu. Turci su dobro poznavali despota Stefana još iz onih vremena dok je bio njihov vazal i dok se borio na njihovoj strani, tako da ih njegova ratna veština nije mogla mnogo iznenaditi. Stoga je i razumljiv onaj strah od same njegove pojave na bojnom polju i tursko bezglavo bekstvo kada je on sav oklopljen uleteo u kreševo.

I inače veoma visok i krupan kao čovek, na velikom bojnom konju u sjajnom oklopu sa ogromnom bojnom sekirom kojom je vitlao oko sebe, morao je delovati strašno. Uz sve, izgleda da je i despot bio u nekom strahovitom osećanju koje ga je nagonilo da Turke nemilosrdno seče. Moguće je da se u njemu tada nešto prelomilo jer po prvi put u životu dobio je priliku da mrske Turke konačno ubija. Svega se tada mogao setiti. Od Turaka je doživeo mnoštvo poniženja do toga momenta, a poznavajući njegov ponos i gordost teško je i zamisliti sa koliko se on muke i do tada sustezao i trpeo.

Turci su mu najpre su mu likvidirali oca na Kosovu (1389.), zatim je morao on lično da im vodi svoju sestru Oliveru sultanu u harem, ko zna koliko puta je morao pred njima stoji sagnute glave, odlazio je Bajazitu nekoliko puta na milost i nemilost ne znajući da li će mu ovaj do kraja glavu odseći i na kraju ko zna koliko je bojeva vodio za turski račun.

Na drugoj strani, Stefanov brat, Vuk je u borbi sa Đurđem potisnut, ali kao što smo već napisali, bitka se na kraju završila potpunim porazom Brankovića.

Lazarevići su posle bitke otišli u Novo Brdo, u kome je došlo do verbalnog sukoba između Stefana i Vuka. Despot je mlađem bratu prebacio nepoznavanje ratne veštine i gubitke u ljudstvu, jer je glavnina njihovih snaga, kojom je komandovao Vuk, poražena u borbi sa vojskom koju je predvodio Đurađ Branković. Upravo ovaj razgovor, kasnije će dovesti do otvorenog sukoba između Vuka i Stefana.

Pobedom u ovoj bici, despot Stefan je uspeo da se vrati u Srbiju i povrati svoj vlast nad njom. Sama bitka predstavlja početak građanskog rata između Lazarevića i Brankovića, koji će trajati čitavo desetleće i biće prepleten sa građanskim ratom koji se u Osmanskom carstvu vodio među Bajazitovim sinovima. Ova borba će se okončati 1412. godine, kada su se jedini preostali predstavnici dve porodice, Stefan i Đurađ izmirili i započeli zajednički rad na jačanju Srbije.

Autor slike Goran Gorski

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *