Bitka na Marici

O Kosovskoj bici iz 1389. godine pevane su pesme i pričane priče. Reč je o boju toliko utkanom u svest naroda da nema Srbina koji ne zna šta se tada dogodilo. Ipak, strateški, vojno i istorijski, bitka na Marici, koja se odigrala još 1371. godine, iako mnogo manje poznata, bila je daleko značajnija za dalji tok srpske istorije.

Još se ne može sa sigurnošću utvrditi kako je došlo do srpskog pohoda protiv Turaka u jesen 1371. godine.

Da se taj pohod nije spremao vidi se iz toga što je kralj Vukašin sa sinom Markom, juna meseca, došao sa vojskom pod Skadar želeći da izvrši napad na Nikolu Altomanovića. Ma koliko da je kratko trajao, taj pohod se nije mogao završiti pre kraja leta.

Da je ofanziva preduzeta sa naše strane vidi se jasno i po tom, što je bojište bilo van srpske granice. Najverovatnija će biti pretpostavka, da je despot Uglješa bio obavešten o nekim dotle nenadanim turskim pripremama ili o nekoj veoma povoljnoj prilici za napad te je rešio da to iskoristi. Tako se može objasniti i nagli Vukašinov povratak kao i srpska ofanziva.

Izgleda da je Uglješa imao plan da napadne Turke u samom Jedrenu za vreme odsustva sultana Murata u Maloj Aziji. Srbi su zaista i prodrli do blizu Jedrena, u šumoviti kraj Črnomena (sada Čirmena), na Marici. 

Ali tu ih 26. septembra 1371. godine snađe strahovit poraz. On je došao kao posledica jednog noćnog prepada, u kome su srpski vojnici potpuno izgubili glavu.

Srpski kaluđeri letopisci prikazuju to kao božiju kaznu za postupak Mrnjavčevića prema caru Urošu; naročito ističu da se čak nisu mogla naći ni Vukašinova i Uglješina mrtva tela. Srpska pogibija bila je, doista strahovita, najbezglavija u celoj našoj prošlosti.

Narodno predanje kazuje, da su Vukašin i Uglješa, kao teško ranjeni, bili poubijani posle borbe od lakomih sluga ili namernika.

Sigurno ste makar jednom imali prilike da čujete kako su se srpski vojnici napili na Marici i da su ih Osmanlije zato porazile. Ovo je potpuni mit koji potiče iz turskih izvora. Turski izvori su optužili Srbe za pijanstvo ne samo na Marici, nego i na Kosovu. Razlog ove propagande jeste turska želja da se islam predstavi kao umerena, moralna religija čiji vojnici održavaju disciplinu.

Bitka na Marici je jedan od najsudbonosnijih događaja ne samo u istoriji srpskog naroda, nego i celog Balkana uopšte. Ako i slučajan srpski poraz bio je potpun.

Zašto ga Turci nisu odmah iskoristili u većoj meri, to je zbog toga što im se veći deo vojske nalazio u Maloj Aziji i što i sami nisu bili svesni kolikog je obima bila ova njihova pobeda.

Izvor: Fejsbuk stranica “Srpska istorija”

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

2 Replies to “Bitka na Marici”

  1. Tu ima jedno potanje. Ko je napao nocu Srpske snage, kad Turci i uopste vernici Islamske veroispovesti iz vec poznatih religioznih razloga neratuju nocu …. i koliko bi trebalo da se veruje Kaludjerima i svestenicima kad su bili svi na strani Lazara Hrebljenovica kojeg su sami sa sitnom vlastelom doveli na vlast i krunisali. Kad se zna da je Car Dusan otac Cara Urosa nejakog odlucio da posle njegovog sina Cara Urosa nejakoga Vladanje drzavom preuzmu Mrnjavcevici….a sto kad se sabere na Marici Mrnjavcevici su izdani i pobijeni od sitne vlastele…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *