Битка на Марици

О Косовској бици из 1389. године певане су песме и причане приче. Реч је о боју толико утканом у свест народа да нема Србина који не зна шта се тада догодило. Ипак, стратешки, војно и историјски, битка на Марици, која се одиграла још 1371. године, иако много мање позната, била је далеко значајнија за даљи ток српске историје.

Још се не може са сигурношћу утврдити како је дошло до српског похода против Турака у јесен 1371. године.

Да се тај поход није спремао види се из тога што је краљ Вукашин са сином Марком, јуна месеца, дошао са војском под Скадар желећи да изврши напад на Николу Алтомановића. Ма колико да је кратко трајао, тај поход се није могао завршити пре краја лета.

Да је офанзива предузета са наше стране види се јасно и по том, што је бојиште било ван српске границе. Највероватнија ће бити претпоставка, да је деспот Угљеша био обавештен о неким дотле ненаданим турским припремама или о некој веома повољној прилици за напад те је решио да то искористи. Тако се може објаснити и нагли Вукашинов повратак као и српска офанзива.

Изгледа да је Угљеша имао план да нападне Турке у самом Једрену за време одсуства султана Мурата у Малој Азији. Срби су заиста и продрли до близу Једрена, у шумовити крај Чрномена (сада Чирмена), на Марици. 

Али ту их 26. септембра 1371. године снађе страховит пораз. Он је дошао као последица једног ноћног препада, у коме су српски војници потпуно изгубили главу.

Српски калуђери летописци приказују то као божију казну за поступак Мрњавчевића према цару Урошу; нарочито истичу да се чак нису могла наћи ни Вукашинова и Угљешина мртва тела. Српска погибија била је, доиста страховита, најбезглавија у целој нашој прошлости.

Народно предање казује, да су Вукашин и Угљеша, као тешко рањени, били поубијани после борбе од лакомих слуга или намерника.

Сигурно сте макар једном имали прилике да чујете како су се српски војници напили на Марици и да су их Османлије зато поразиле. Ово је потпуни мит који потиче из турских извора. Турски извори су оптужили Србе за пијанство не само на Марици, него и на Косову. Разлог ове пропаганде јесте турска жеља да се ислам представи као умерена, морална религија чији војници одржавају дисциплину.

Битка на Марици је један од најсудбоноснијих догађаја не само у историји српског народа, него и целог Балкана уопште. Ако и случајан српски пораз био је потпун.

Зашто га Турци нису одмах искористили у већој мери, то је због тога што им се већи део војске налазио у Малој Азији и што и сами нису били свесни коликог је обима била ова њихова победа.

Извор: Фејсбук страница “Српска историја”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

2 Replies to “Битка на Марици”

  1. Tu ima jedno potanje. Ko je napao nocu Srpske snage, kad Turci i uopste vernici Islamske veroispovesti iz vec poznatih religioznih razloga neratuju nocu …. i koliko bi trebalo da se veruje Kaludjerima i svestenicima kad su bili svi na strani Lazara Hrebljenovica kojeg su sami sa sitnom vlastelom doveli na vlast i krunisali. Kad se zna da je Car Dusan otac Cara Urosa nejakog odlucio da posle njegovog sina Cara Urosa nejakoga Vladanje drzavom preuzmu Mrnjavcevici….a sto kad se sabere na Marici Mrnjavcevici su izdani i pobijeni od sitne vlastele…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *