Смрт дечака Слободана Стојановића

Насер Орић, један од ратних команданата некадашње Армије БИХ, током рата на подручју Босне и Херцеговине командовао је војницима који су починили монструозне ратне злочине. Смрт дечака Слободана Стојановића никад не сме бити заборављена као ни цена коју смо платили да би данас живели као слободан народ.

Српски засеоци или подручја углавном српских села зворничке општине су доста страдала, како у Другом светском рату тако и у рату у Босни.

Јуна 1992. године, локалне муслиманске оружане формације – припадници Армије БиХ, извршили су језив злочин у селима зворничке општине. Највише су страдала села Горња и Доња Каменица.
Не зна се поуздано колико је људи тада убијено. Претпоставке се крећу од 109 до више од 250.

Споменик Слободану Стојановићу

Тим стручњака судске медицине који је предовдио познати патолог др Зоран Станковић са ВМА, приликом ексхумације и идентификације покојника, утврдио је да су безмало све жртве, претходно мучене и убијене на веома свиреп начин.

О чину су сведочила измасакрирана тела и тела без главе, или појединих удова, ексери и гвоздене шипке у лобањама и грудима, ланци на зглобовима ногу и руку, лобање разбијене тупим предметима, одсечене мошнице, спаљени делови тела. Само три откопане жртве убијене су из ватреног оружја.

Смрт дечака Слободана Стојановића, који је имао само 12 година, показује колико се мрзело све што је српско. Слободан је пронађен са шест избијених зуба горње вилице и са разрезаним стомаком у облику крста. Малишан је убијен када се вратио у село по свог пса. Њега је убила месна Албанка Елфете Весели, иначе припадница формације Насера ​​Орића, која је за овај сраман злочин осуђена на само десет година затвора и то тек крајем друге деценије 21. века.

Сва српска имовина у засеоцима Каменице опљачкана је и до темеља уништена.

Насер Орић, не само да није одговарао за своја недела, већ је и вешеструко награђиван. За ове „подвиге“ Насер Орић је са још деветорицом од великог броја својих саучесника, Указом председника Председништва БиХ Алије Изетбеговића, награђен „златним љиљаном“ – највећим одликовањем за војне заслуге Републике БиХ.

Према казивањима малобројних преживелих, одговорни за злочине су Насер Орић, Шабан Редић, Мухамед Чикарић и Сенад Салкић. Непосредни извршиоци били су Веиз Бијелић, његов син Зоран Бијелић, Мухамед Реџић, Абдурахман (Мустафе) Реџић, Алија (Мустафе) Реџић, Аљо Реџић, Мухамед ризици, Мухидин Ризлић, и још 20 муслиманских бојовника регрутованих из околних села.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *