Mihailo Madžarević

Mihailo Madžarević (1894 – 1965) bio je srpski oficir iz Balkanskih i Prvog svetskog rata.

Njegov ratni put počinje odmah nakon završene vojne škole, 1912. godine, sa činom podnarednika. U Prvom balkanskom ratu je vanredno unapređen u čin narednika. Iz Drugog balkanskog rata je izašao kao potporučnik zbog izuzetne hrabrosti koju je iskazao u bici na Bregalnici.

Početak Prvog svetskog rata ga je zatekao na službi u Skoplju, ali je odmah prebačen u okolini Loznice, gde se istakao u borbama na Gučevu i bio ranjen u okolini Kamenice kod Valjeva. Kao rezultat zarobljavanja većeg broja oficira austrougarske vojske, Mihailo je dobio zlatnu medalju za hrabrost.

Ostaće upamćen po specijalnoj operaciji izviđanja na Mačvanskom frontu, gde je početkom maja 1915. godine sa još šesnaest vojnika prešao reku Savu nedaleko od Vladimiraca gde su on i njegovi vojnici uspeli da zarobe odeljenje izviđača sa starešinom koje su prebacili u Srbiju.

Major Mihailo Madžarević u sredini

Istragom su dobijeni važni podaci o protivničkim snagama. Mihailo Madžarević je za taj podvig odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima 4. reda, a njegovi vojnici Obilićevom medaljom za hrabrost.

U toku borbi na Solunskom frontu, tokom bitke na Kajmakčalanu, desio se njegov najblistaviji momenat u vojničkoj karijeri. Posle uspešne akcije, kojom je rukovodio, uništeno je mitraljesko gnezdo i omogućeno osvajanje Kučkovog kamena. Toj akciji su prisustvovali budući kralj Aleksandar, general Moris Saraj i vojvoda Živojin Mišić, nakon koje prestonaslednik i general skidaju svoja odlikovanja sa grudi i stavljaju na prsa Madžareviću (Orden  Karađorđeve zvezde i Orden legije časti) dok ga vojvoda Mišić, vanredno unapređuje u čin majora.

Po izbijanju Drugog svetskog rata i sloma naše vojske, odbio je poziv da pristupi vojsci generala Nedića. Posle hapšenja i boravka u logoru Banjica, odveli su ga u zarobljeništvo u Nemačku.

Po završetku rata odbio je da se vrati u komunističku Jugoslaviju i otišao je u Ameriku. Umro je 1965. godine u Libertivilu, gde je i sahranjen u porti manastira Svetog Save.

Izvor: Fejsbuk stranica “Srpska istorija”

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *