Михаило Маџаревић

Михаило Маџаревић (1894 – 1965) био је српски официр из Балканских и Првог светског рата.

Његов ратни пут почиње одмах након завршене војне школе, 1912. године, са чином поднаредника. У Првом балканском рату је ванредно унапређен у чин наредника. Из Другог балканског рата је изашао као потпоручник због изузетне храбрости коју је исказао у бици на Брегалници.

Почетак Првог светског рата га је затекао на служби у Скопљу, али је одмах пребачен у околини Лознице, где се истакао у борбама на Гучеву и био рањен у околини Каменице код Ваљева. Као резултат заробљавања већег броја официра аустроугарске војске, Михаило је добио златну медаљу за храброст.

Остаће упамћен по специјалној операцији извиђања на Мачванском фронту, где је почетком маја 1915. године са још шеснаест војника прешао реку Саву недалеко од Владимираца где су он и његови војници успели да заробе одељење извиђача са старешином које су пребацили у Србију.

Мајор Михаило Маџаревић у средини

Истрагом су добијени важни подаци о противничким снагама. Михаило Маџаревић је за тај подвиг одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда, а његови војници Обилићевом медаљом за храброст.

У току борби на Солунском фронту, током битке на Кајмакчалану, десио се његов најблиставији моменат у војничкој каријери. После успешне акције, којом је руководио, уништено је митраљеско гнездо и омогућено освајање Кучковог камена. Тој акцији су присуствовали будући краљ Александар, генерал Морис Сарај и војвода Живојин Мишић, након које престонаследник и генерал скидају своја одликовања са груди и стављају на прса Маџаревићу (Орден  Карађорђеве звезде и Орден легије части) док га војвода Мишић, ванредно унапређује у чин мајора.

По избијању Другог светског рата и слома наше војске, одбио је позив да приступи војсци генерала Недића. После хапшења и боравка у логору Бањица, одвели су га у заробљеништво у Немачку.

По завршетку рата одбио је да се врати у комунистичку Југославију и отишао је у Америку. Умро је 1965. године у Либертивилу, где је и сахрањен у порти манастира Светог Саве.

Извор: Фејсбук страница “Српска историја”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *