Марков Град или Маркове Куле, односно Прилепски Град је место из ког је владао највећи српски епски јунак Краљевић Марко. У народној песми овај град се назива “Прилеп град бијели”.
Прилепски Град смештен је на високом каменом узвишењу над данашњим насељем на простору који због своје специфичности проглашен за природно добро новонастале Северне Македоније.
Овај град је био један од најзначајнијих градова у српској средњевековној држави. У њему је српски цар Душан “Силни” (1331–1355) имао свој двор и ту је поред своје престонице Скопља проводио највише времена и обављао владарске послове.
Прилеп је био и престоница српског краља Марка (1371–1395) из династије Мрњавчевића. По имену овог српског владара тврђава је и добила свој народни назив Марков Град.
Тврђава се састојала од више појасева камених одбрамбених бедема који су били одлично утврђени. Данас је већим делом у рушевинама, али се и даље може наслутити његова некадашња монументалност.
Прво утврђење Марковог града подигнуто је у 10. веку од стране Ромеја и служио је борби против експанзионистичких акција Првог бугарског царства. И за време Самуиловог устанка, утврђење се налазило под његовом контролом.
После битке на Беласици 1014. године, Самуило је у Прилепу сачекао своју ослепљену војску и ту је на лицу места умро од последице срчаног удара, када је видео стравичан призор своје поражене војске, која се у колонама враћала ослепљена, а сваком стотом војнику је ромејски цар Василије II Бугароубица оставио једно око како би могли да их врате назад Самуилу у Прилеп.
Српски краљ Милутин (1282–1321) коначно ослобађа Прилеп крајем 13. века и од тада је он један од најзначајнијих српских утврђења. Душан Силни га назива “великославним градом” и у њему смешта један својих царских дворова. Цар Душан га 1350. године предаје на управу свом жупану Вукашину Мрњавчевићу (1366–1371), који је 1366. године проглашен за краља.
После пропасти српске војске на Марици 1371. године, Прилепски Град постаје престоница Вукашиновог сина Марка, који је као османлијски вазал са титулом краља управљао околином све до своје погибије у бици на Ровинама 1395. године.
После смрти Марка Мрњавчевића, Османлије анектирају целокупну његову област и преузимају контролу над Прилепом. У самом граду се нису задржавали и он је наскоро био напуштен и препуштен пропадању. Никада више тај град и околина неће имати значај какав су имали за време цара Душана и власти српске династије Мрњавчевића.
Запратите нас и на социјалним мрежама: