Голубац на Дунаву

Једно од најбоље очуваних и рестаурираних утврђења у Европи је свакако Голубац на Дунаву. Страни туристи који крстаре Дунавом просто су одушевљени изведеним рестаураторским радовима на голубачкој тврђави која је постала права атракција.

Само голубачко утврђење настало је на остацима римске тврђаве ”Vico Cuppae”. Саграђено је на обали Дунава на самом улазу у Ђердапску клисуру, на литицама узвишења Радан.

На основу историјских и археолошких података знамо да је данашње утврђење Голубац настало у другој половини 13. и да су га изградили Срби. У најстаријем средњевековном слоју града виде се остаци српског православног храма из 13. века. Временом је основни изглед тврђаве мењан али свој данашњи изглед голубачка тврђава добија крајем 15. века.

Голубачки град се налазио се у саставу моравске Србије кнеза Лазара (1371–1389). Убрзо након Косовског боја 1389. године и мученичке смрти Светог Лазара косовског, Голубац пада под турске руке и султан Бајазит I свечано улази у град.

Само три године након заузимања Турака, 1392. године угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387–1437) предузима војну акцију и потискује Турке из српског Подунавља.

Године 1403. на основу договора о савезништву, Угари град предају деспоту Стефану Лазаревићу (1389–1427) који постаје угарски вазал. Град је требало, према уговору из 1426. године, да по деспотовој смрти, заједно са Београдом, буде предат Угарима, што је довело и до убрзане изградње нове српске престонице Смедерева. Међутим, из нама непознатих разлога, српски командант града војвода Јеремија га након притисака Угара, предаје Турцима уместо Угарима.

Према Сегединском миру, из 1444. године, између Угара и Турака, Српска деспотовина наставља да живи и у њен састав улази и град Голубац. Након смрти деспота Ђурађа Смедеревца 1456. године, Турци две године касније поново освајају голубачки град. Угари, на челу са својим краљем Матијом Корвином (1458–1490) га поново заузимају 1481. године, али га опет убрзо напуштају. Од тада па све до 19. века Турци владају Голупцем.

Голубац су за кратко су држали Аустријанци (1688–1690) током Бечког рата.

Такође и српски устаници предвођени капетаном Кочом Анђелковићем заузимају Голубац и држе га све време током Кочине крајине 1788. године. Град је био у устаничким рукама све док Турци нису у крви угушили устанак, а капетана Кочу набили на колац код оближње Текије на Дунаву.

Срби Голубац поново ослобађају у Првом српском устанку, па затим и у Другом. Ипак, сама голубачка тврђава предата је Србима тек 1868. године када су Турци коначно предали кнезу Михаилу Обреновићу кључеве појединих утврђених градова у којима су имали симболичко присуство.

Свим љубитељима средњевековне српске историје препоручујемо да обиђу Голубац на Дунаву и уживају у историји и лепоти Националног парка Ђердап.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *