Београдска тврђава

У самом центру српске престонице, на ушћу Саве у Дунав, уздиже се велелепна Београдска тврђава.

На овом стратешки важном месту први су утврђење подигли Келти да би затим, у другом веку, овде био лоциран сталан војни логор IV Флавијеве легије.

Бурна историја утврђења оставила је трага на њеној архитектури, те овде можете видети римске зидине са српским бедемима на врху, а преко њих турске и аустријске фортификације. Београдска тврђава више пута је рушена и обнављана.

Свој процват доживела је у 15. веку, за време владавине деспота Стефана Лазаревића.

Као образован и профињен човек, писац најлепших редова старе српске књижевности, страствени читалац и поседник библиотеке, деспот Стефан је првенствено желео да од Београда створи економско, културно и црквено средиште земље. Многим значајним повластицама записаним у свечаној повељи која је имала златан печат са сликом града, деспот Стефан је привукао бројне трговце, занатлије и друге становнике, како из своје земље, тако и странце. Да би свим досељеницима и гостима омогућио безбедан боравак у граду, деспот је по запоседању Београда прво обновио стара утврђења, одбрамбене куле и бедеме.

Београд за време владавине деспота Стефана Лазаревића, aутор слике Небојша Ђурановић

На падини између северног бедема Горњег града и платоа Малог града простиру се остаци митрополијског двора у оквиру кога се налазила и црква посвећена Успењу Богородице у којој су биле смештене мошти Свете Петке.

Пажњу посетилаца привлачи и Дамад Али-пашино турбе, један од ретких примера исламске архитектуре у Београду, као и 27 метара висока Сахат кула са сатом – с наглашеним елементима барока.

Елементе барока можете видети и на богато украшеној капији Карла VI у Доњем граду. У овом делу налази се и Кула Небојша, добро очувана топовска кула, подигнута у 15. веку како би штитила улаз у пристаниште. С временом је кула претворена у затвор у коме су боравили многи српски устаници и борци против Турака, као и чувени грчки револуционар и песник Рига од Фере који је у њој и умро.

Унутар тврђаве налази се и велики парк Калемегдан. Некада су се на овом пољу дочекивали непријатељи, због чега име парка представља кованицу турских речи кале (што значи град) и мегдан (што значи поље).

Српски устаници под Карађорђем освајају тврђаву 1807. године и она остаје у саставу устаничке Србије све до пропасти Првог српског устанка 1813. године. Према уговору о Османлијском напуштању Србије, кнез Михаило Обреновић, 19. априлa 1867. године, симболично добија кључеве Београдске тврђаве.

Непосредно после овога утврђење губи свој војни карактер, а од 1869. године цео простор некадашње тврђаве и њене околине почиње да се претвара у Калемегдански парк.

Простор тврђаве је страдао током бомбардовања за време Првог светског рата и том приликом су уништене скоро све зграде у њеној унутрашњости, а сами бедеми су претрпели тешка оштећења.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *