Anđeli u paklu NDH

Decu su masovno ubacivali u veliku logorsku zgradu. U pojedine sobe saterivali su i po 50. dece, koja su u taj prostor mogla stati jedino u uspravnom položaju. Zatim su tri, četiri časne sestre, išle od sobe do sobe, nosile kante sa tečnošću i četkama i mazale deci usta. Glasno su govorile da je to tečnost protiv žeđi. Nažalost, deca nisu ni slutila šta ih čeka, bili su anđeli u paklu NDH.

Nakon jednog do dva sata sva deca su počela vrištati, jaukati i dozivati majku, oca, sestre i braću. deca su se previjala od bolova, a jauci i krici postajali su sve užasniji. Mališani su bolno cvilili: „Majko, umirem“, „Sejo, boli me“, „Tetka, žedan sam“. Dečija tela grčila su se i počela padati, a kako mesta nije bilo rušila su se u gomili. Izmešale su im se ruke, noge, glave…

Otvarale su se žive rane na telima te jadne dece. Ubrzo su počela umirati u najtežim mukama i vapajima, i to je trajalo danima. Grupa logoraša, koju su ustaše za to odredile, trpala je u pokrivače mrtvu decu i odnosila na mesta za uništavanje leševa…

Srpska deca u ustaškom logoru

Plinska komora bila je puna gole dece, nabacane jedno na drugo, na gomilu. Stalno su povećavali tu gomilu živih dečijih tela, noseći ih u pokrivačima. Strpali su tako u tu prostoriju oko 500 dece. Pre puštanja plina prostoriju je došla pregledati ustaška patrola na čelu sa ustaškim satnikom Barbarićem, vrlo okrutnim zlikovcem. 

Jedno dete, staro godinu dana, ležalo je golo na pragu prostorije. Barbarić je svojom čizmetinom stao na jednu nogu detenceta, drugu nogu je uhvatio rukom, raščenjio je dete i bacio ga na gomilu uz psovke, a zatim je dao nalog da se prostorija zatvori i u nju pusti plin.

U ovom zloglasnom logoru u Staroj Gradišci, anđeli u paklu NDH zgurani su u kazamate sa betonskim podom, gde je nekada bio obor za svinje. 

Među ovom decom su se širile zarazne bolesti u velikoj meri, a prehrana kukuruznim brašnom je bila nedovoljna pa je značila svesno ubijanje dece glađu. Dečija tela od kojih je ostala samo kost i koža, napuštao je već i svrabac, jer nije imao dovoljno hrane u isušenoj dečijoj koži. Kada bi se ta koža nategla prsima, nije se vraćala na mesto već bi ostajala zgužvana.

Tome bolesti kao što su tifus, difterija, grip, ospice, hripavac, pegavac, šarlah i druge. Pomor ove dece je bio po 40-50 dnevno. 

Ustaše su decu nesposobnu za život gušili plinom, a leševe dece su bacali na jednu hrpu u dvorištu, odakle su ih grobari nosili na groblje.

Izvor: Jadovno

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *