Стари српски називи за месеце

Стари српски називи за месеце, одраз природе

Иако назив овог текста можда не звучи познато читаоцу, не треба се чудити. Сви народи су некада месеце у години другачије звали, па и Срби. Јеванђеља и први записи на нашем језику, користе старе називе за месеце. Са примањем хришћанства, полако (али сигурно) смо заборављали и напуштали старе називе за месеце. Данас у целом свету се користе грчко-римски називи за месеце, година почиње са јануаром, а завршава се са децембром.

Срби су имали соларни календар, са дванаест месеци, усклађен са климатским оквиром у коме су живели, везан за узгој биљних култура и земљорадничке послове. Наш народ, као и остали словенски народи, је прилагодио своје називе месеци конкретним природним оквирима, климатском појасу, надморској висини, културама које се узгајају. Називи месеци српског народа одсликавају природне токове и промене, атмосферске појаве, климатске одлике, привредну делатност и обичајне радње

Временом су месецима давани називи по великим црквеним празницима који су у њима – богојављенски или јовањштак, сретењски, благовештенски, ђурђевски, царски, петровски, илински, или преображенски, михољски или малогоспођински, митровски или лучинштак, мратињи или светоандрејски и аранђеоски, никољштак или божићни – али ови називи нису прешли оквире календарске литературе. Стари српски називи за месеце:

Коложег – јануар (време паљења ватри за појачање снаге зимског сунца)

Сечко – фебруар (време најпогодније да се дрвеће сече, јер тада не лучи сокове, да се земља приведе за усеве, што говори и назив)

Дерикожа – март (време уништавања стоке због недостатка исхране на крају зиме)

Лажитрава – април (време бујног раста и цветања трава и грмља)

Цветањ – мај (време бујног раста и цветања трава и грмља)

Трешњар – јун (време доспевања првих воћних плодова)

Жетвар – јул (време жетве)

Гумник – август (време када се летина одвози са њива и жито врше на гумну)

Гроздобер – септембар (време бербе винограда, вересењ, кастричник)

Шумопад – октобар (време када лишћежути, опада и гора огољује)

Студени – новембар (време хладне и зимоморне позне јесени)

Коледар – децембар (време кретања обредних поворки у сусрет новом лету)


Извор: Фејсбук страница “Српска историја”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *