Србосјек и србомлат

За време Другог светског рата усташе су направиле србосјек и србомлат, наменско оружје за масовно убијање српске деце. Хрватски геноцид над српским народом се, у самом називу ових модификованих и специјално дизајнираних оружја, види више него јасно.

Србосјек – горњи део овог ножа је био направљен у облику кожне рукавице обликоване тако да палац пролази кроз рупу, а оштрица као да излази из руке. Оштрица-нож је била закривљена и дугачка на конкавној страни 12 cm. Нож је био причвршћен за овални бакарни тањир који је био причвршћен за дебели кожни омотач рукавице. На тај начин је рука оног ко користи овај нож била заштићена, а брзина клања ножем повећана.

Србомлат – направа коришћена за брзо убијање Срба у масовним покољима током Другог светског рата. Оруђе је изгледало слично као данашњи маљ или мацола. Састојало се од дрвене дршке са причвршћеном назубљеном металном куглом.

Србосјек и србомлат

Усташе хрватског поглавника Анте Павелића убиле су 7. фебруара 1942. године у бањалучким селима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац више од 2 300 Срба, укључујући и 551. дете. Они су побијени у овом крвавом пиру који је трајао од 04.00 до 14.00 часова, без иједног испаљеног метка. Убијани су секирама, србосјеком, крамповима и србомлатом.

Покољ је организовао усташки командант за такозвану Хрватску Крајину Виктор Гутић, а предводио га је жупник бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Мајсторовић Филиповић који је након тог злочина постао командант Јасеновачких логора и прозван „фра дијаволо“.

Извор: Фејсбук страница “Српска историја”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

10 Replies to “Србосјек и србомлат”

    1. Ajde ne lupetaj! Nijedan nije mogao da predje u Partizane za razliku od cetnika! A sta je bilo sa njima, procitaj malo pa onda komentarisi! Vecina ih je zavrsila u Blajburgu, ovi koji su pobegli su ili pohvatani kasnije i pobijeni ili su kao luburic zavrsili sa smrskanom lobanjom.

  1. Bože mili, spasi duše ovih mučenika, kad čovek pogleda ovo dečje lice, obuzme ga jeza i bol što ne može da mu pridje i pomiluje pokosi, uzme ga u naručje i zagreje mu dušu i telo, pogleda ga u oči sa majčinskom ljubavi i toplinom , nahrani ga i napoji i tako ublaži neizrecivu tugu, patnju, glad, žedj i vrati nadu.

    1. Takvo razmisljanje i jeste problem. Znam dosta Hrvata, Bosanaca koji su bolji ljudi od mnogih Srba. Generalizacija celog naroda i stavljanje u isti kos sa nekolicinom psihopata je grozno i neprihvatljivo. Bas na taj nacin smo i mi Srbi generalizovani u svetu kao masovne ubice i sta sve jos ne zbog nekolicine psihopata.

        1. A ti se kao posle 50 godina zabrinula za njih.
          Meni su svi u Novoj Gradiški ostali….a ja sam poslednji.
          Čuvam ranc na kom živim od hrvata DAN DANAS.
          A ko od Srba dodođe ovde na more – seme mu se zatrlo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *