Kosta Vojinović

Kosta Vojinović, rođen je 1891. godine u Smederevu. Njegov otac, Jovan, činovnik u poreskoj upravi, a u jednom periodu i predsednik opštine u Kosovskoj Mitrovici, bio je poreklom iz okoline Vučitrna.

Šest razreda gimnazije završio je u Smederevu i Beogradu, a potom upisuje Trgovačku akademiju u Beču. Po završetku školovanja vraća se u Srbiju i počinje da radi u Vranju.

Međutim, njegovu poslovnu karijeru prekida rat. Kako je Vranje, na početku 20. veka bio centar četničke akcije, mladom Kosti nije bilo teško da dođe u kontakt sa vođama istih i da im se priključi sa oduševljenjem. Već u Prvom Balkanskom ratu pridružuje se četničkim jedinicama i učestvuje u borbama za oslobođenje Kosova i Metohije.

Nakon Balkanskih ratova nastanjuje se u Kosovskoj Mitrovici i opet počinje da se bavi trgovinom. No, period mira kratko je trajao.

Ofanziva Centralnih sila u jesen 1915. godine primorava srpsku vojsku na povlačenje. Kao pripadnik Dobrovoljačkog odreda, Kosta Vojinović biva ranjen u borbama na Vlasini, te zbog toga nije bio u mogućnosti da nastavi povlačenje, već ostaje u Kosovskoj Mitrovici.

Dve godine kasnije (1917) dolazi do podizanja Topličkog ustanka dok Kosta Vojinović postaje jedan od vođa. Ustanici u početku imaju uspeha. Oslobođeni su Kuršumlija, Lebane, Prokuplje, Blace, Bojnik, a gerilska borba polako preti da pređe u frontovsku.

Nakon dobrog početka, Austrijanci i Bugari shvataju da moraju ozbiljno da se pozabave uništenjem ustaničkih jedinica i gašenjem ustaničkog požara, te zbog toga dovode jače snage, a u borbu se uključuju i bugarske komite, koje su imale ogromno iskustvo u četničkom načinu ratovanja.

Iako se hrabro bori i uspešno izbegava neprijateljske zamke, krijući se po planinama, Kosta Vojinović biva opkoljen od strane izdajnika i neprijatelja u ataru sela Grgure blizu Blaca 23. decembra 1917. godine. Sa vojvodom ostala su još samo četiri ratnika. Obećanje koje je dao Vojinović je ispunio – neprijatelju se živ nije predao.

Pre samoubistva zapisao je svoju poslednju želju, da bude sahranjen na mestu gde je poginuo. Bugari su tu njegovu želju ispoštovali, ali tek pošto su njegovo telo izložili u Kuršumliju, kako bi zastrašili narod i pokazali mu kako prolaze oni koji se bune protiv okupatora.

Vojvoda Kosta Vojinović imao je samo 26 godina kada je umro. U svom kratkom, ali veoma burnom životu, izrastao je od običnog dečaka u simbol slobode i junaštva srpskog naroda. A tako nešto nije se moglo postići tek tako, samo pričom ili običnim radom. Morala se glava „staviti na panj“. U red srpskih junaka, među Obiliće i Jugoviće, Sinđeliće i Tankosiće, ne ide se sa glavom na ramenima. Znao je to veoma dobro i sam Kosta Vojinović. Kada mu je kapetan Geroč, komandir 3. čete poternog bataljona, uputio pismo sa ponudom da se preda, Vojinović mu je, između ostalog, odgovorio:

„Gospodine kapetane, predati se ni u kom slučaju neću živ, već samo mrtav. Časnom srpskom oficiru ne dolikuje predati se ženski. Onda najmanje brinem za svoj život kada su u pitanju životi hiljadama moje braće, jer sam ga žrtvovao za svoj rod. Produžavanje roka izlišno je. Nisam ja vođa razbojničke bande koji se napljačkao para, pa da se predaje da pomoću istih život spase, već sam ja srpski oficir koji je pozvan da noću i danju bdi nad svojim narodom i upućuje isti da ne zaboravi svoju narodnost, veru i otadžbinu. Za svoju rodbinu ne brinem i radujem se što stradam za svoju otadžbinu.“

Kosta Vojinović Kosovac otišao je u večnost među druge srpske vitezove, ali je njegovo delo ostalo da traje u srpskom narodu. A to delo vojvode Koste Vojinovića bila je borba za slobodu i dostojanstvo svog naroda. Toplički ustanak 1917. godine bio je jedini ustanak koji je podignut na okupiranim teritorijama u Velikom ratu, što samo potvrđuje da se srpski narod ne odriče tek tako slobode.

Izvor: otadzbinapamti.rs

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *