Змија, чувар куће и породице

Иако ово некима звучи контрадикторно, наши преци су поштовали змије, посебно оне неотровне. Змија, чувар куће и породице некада је имала овакав статус, јер је ловила мишеве и друге глодаре.

Домаћинство које је имало змију, сматрао се за благословено и заштићено. Али, није баш свеједно која је змија чувар домаћинства. У српском фолклору, то је обично смук или белоушка. Када змија напусти домаћинство, смрт куца на врата.

За змије се везују многа веровања, обичаји и ритуали. Од заштите дома, преко среће и просперитета, до еротских алузија. Змија може да помогне човеку, али и да му нашкоди. Она је животиња која се везује како за Живи свет, тако и за Свет мртвих. Од старих богова наших предака, Велес, који је бог животиња и сточарства, се неретко приказује са змијским атрибутима. Заправо, негативна конотација змије долази из Библије, али чак ни јак утицај хришћанства није могао да избрише и уништи улогу змије у српском фолклору.

Змија, чувар куће и породице, у српском фолклору, после одређеног периода може претворити у змаја, ако је људско око није видело. Наш народ има веровање да је грех и зло убити змију, јер оног који је убије може задесити нека несрећа – неретко смрт.

Сматра се да се кад-кад дух претка може претворити у смука или белоушку. Смуку се некад приписује да воли да краде млеко кравама, али да докле год сиса краву, она даје више млека. Зато се у народу каже „пијан као смук“.

У српском фолклору, за змију се верује да је обдарена магичним моћима, које љубоморно чува од људи.

Једна од тих моћи је и „немушти језик“, моћ да човек разговара са животињама. У истоименој народној бајци, пастир спашава живот змији која га води у своје царство и где човек добија од Змијског цара немушти језик. Тајну о немуштом језику не сме ником да каже, јер би то платио својим животом.

Извор: Фејсбук страница “Српска историја”

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *