Чума, црна пошаст наших предака

Чума, црна пошаст наших предака

Данас је ретко ко упознат са ликом језиве и моћне чуме, и то са разлогом. Данас, када људи живе дуже него њихови преци, када су у могућности да се здраво хране и воде рачуна о здрављу и хигијени, није никакво чудо што је мало ко чуо за чуму. У српском фолклору, чума је персонификација куге, у свету познате још као Црна смрт. Чуму наш народ још назива Кума, не били стекао њену милост.

Срби су одувек зазирали од чуме и гледали да је умилостиве да их поштеди и заобиђе домаћинство. Чума се појављује и напада када завладају јад и беда, када се човек бори за парче хлеба и чисту воду. Наш народ описује чуму као жену, или девојку, црне косе и обучену у дугу, црну хаљину. Некад је описују као нагу и болесно мршаву, са рашчупаном косом и бледом кожом.

Верује се да чума, црна пошаст наших предака под мишком носи велику књигу са кожним корицама, на чијим страницама се налазе имена људи које ће послати у Свет мртвих. Код себе још има и земљани лонац са стрелицама којима гађа и убија људе. Ако се неком човеку посрећи да чуми украде стрелице, она постаје безопасна и не може да убија. Верује се да чума воли да се чешља и да неће напасти домаћинство које има чисту и свежу воду. Зато јој људи, када их посети, остављају чешаљ и посуду са водом.

Кад – кад, чума не делује сама и присиљава људе да јој буду саучесници. Верује се да може да скочи на човека и примора га да је носи где год ишао. Готово је немогуће отарасити се чуме, иако она никада не убија човека који је носи на леђима. Она улази кроз димњак, а доказ њеног присуства је гареж коју оставља по кући. У српском фолклору, бели лук и чистоћа дома и укућана су главно средство у заштити од чуме. Такође се верује да се чума плаши пса и вола, јединих животиња које не може повредити, али које њој могу нанети зло.

Ово против чега се боримо, можда је само чума обучена у ново рухо. Али, можемо је победити тако што ћемо водити рачуна шта радимо и колико често водимо рачуна о хигијени.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *