Топлички устанак

И ко би други био тај љути бунџија, него Срби? И то баш они из Немањине Топлице. Велики српски жупан Стефан Немања је своју историјску мисију почео у данашњој Куршумлији. Пре него што постаје велики жупан, њему су припадале области око реке Топлице, Ибра и Расине. Данашња Куршумлија је била седиште Немањине државе и он је овде имао свој двор. У близини своје прве престонице, Немања је саградио своје прве задужбине, манастире Св. Богородицу, у коме се касније замонашила Немањина жена Ана, као Анастасија, и Св. Николу. У истој тој Куршумлији, у Косаничкој области, подигнут је Топлички устанак против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. То је био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата. Устанак је трајао од 26. фебруара до 25. марта 1917. године.

Повод за избијање Топличког устанка је било регрутовање српских младића у бугарску војску. Незадовољство Срба се снажно повећало и нашло израз у сукобима и нередима.

Споменик погинулима у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. и Топличком устанку 1917. у Прокупљу

Команданти су 21. фебруара 1917. у селу Обилић (Бојник) код Лесковца, већали и гласали о дизању устанка. Једино је Пећанац био против, али се морао сложити да се иде на устанак и да буде његов вођа.

Подељене су и зоне одговорности: Коста Војиновић је био одређен за Копаоник и долину Ибра, Коста Пећанац за Топлицу, Милинко Влаховић за Врање, Тошко Влаховић за Тимочку крајину, а Јован Радовић за Пирот.

Крајем фебруара и почетком марта 1917. године устаници су контролисали територију између реке Расине, Копаоника, Јужне Мораве и Ђуниса. Ни мимо ове територије окупатор није био миран; одметничке чете су биле веома активне и успешне код Књажевца, Зајечара и Сврљига.

Први одговор Бугарске и Аустроугарске је било бројно јачање сопствене војске, што су извели пребацивањем трупа са Солунског, Италијанског и Источног фронта. Процењује се да су сконцентрисали око тридесет хиљада војника.

Обрачун са устаницима је почео 12. марта у рејону Дубци – Златари где су Аустроугари опколили тринаест хиљада људи. Борбе су трајале двадесет дана.

Против аустроугарских трупа, Коста Војиновић се прихватио борбе код Блаца, Јанкове клисуре и Бруса. Војиновић је имао успеха и цени се да су ове битке биле и највеће устаничке победе.

Са друге стране, Пећанац је избегавао борбе и мале комитске чете пребацивао у непријатељеву позадину. Браћа Влаховићи, притиснути од надмоћније силе, повлачили су се и прелазили у герилу. Бугари су заузели Прокупље 14. марта, а Аустроугари Куршумлију 16. марта. Још десет дана је трајало сламање устанка. Бугарска је 25. марта прогласила крај операција.

Акције комитских чета су трајале целу 1917. године, без обзира на жртве. Окупационе снаге су успеле да нанесу осетне губитке и да ликвидирају неке вође, а тријумфовале су када је децембра 1917. код села Гргура убијен Коста Војиновић. Оружани облик отпора је трајао све до пробоја Солунског фронта.

Извор: Хронограф

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *