Srpski patrijarh Arsenije III Čarnojević

Srpski patrijarh Arsenije III Čarnojević rođen je 1633. godine u Bajicama. U pridvornoj službi patrijarha Maksima bio je do 1665. kada je postao iguman manastira Pećke Patrijaršije. Mitropolit pećki postao je 1669. i istovremeno vodio poslove teško obolelog patrijarha Maksima. Budući da nije bilo nade za patrijarhovo ozdravljenje, Arsenije je krajem 1672. izabran za patrijarha.

Preduzeo je ubrzo niz većih kanonskih poseta (Bosna 1674, Braničevo i Srem 1676, Žiča i Braničevo 1677, Smederevo 1680, Budisavci 1682), a kada je rat između Turske i Austrije već bio na pomolu, krenuo je 1682. na poklonjenje Hristovom grobu. U Jerusalimu je bio gost patrijarha jerusalimskog Dositeja Notara. Za vreme ovog putovanja vodio je dnevnik koji ima vrednost dokumenta i književnog teksta.

U Peć se vratio nakon Uskrsa 1683. kada je austrijsko – turski rat već počeo.

Nakon kratkog kolebanja pozvao je Srbe na ustanak protiv Turaka. Sudbinu pokreta i opstanak naroda u Srbiji potpuno je vezao za ishod austrijsko – turskog rata zaključujući sporazum sa predstavnicima cara Leopolda I o vojnoj saradnji (27. oktobra 1689). Nakon austrijskog poraza kod Kačanika, Arsenije se januara 1690. godine sa većim delom Srba sa Kosova povlači iz Peći prema Beogradu u kome je Leopoldu I upućen zahtev da Srbi u Podunavlju dobiju crkvenu autonomiju kakvu su imali u Turskoj. Bečki dvor je 21. avgusta 1690. dao prve povlastice Srbima na svojoj teritoriji.

Seoba Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića
Autor slike Paja Jovanović

Posle dobijanja privilegije, Srbi su počeli u velikim grupama da prelaze preko Save i Dunava. Poslednja grupa prešla je na lađama iz Beograda za Slankamen i Petrovaradin dva dana pre nego što su Turci ponovo zauzeli Beograd (8. oktobar 1690).

Koliki je broj onih koji su prešli u Austriju, teško je tačno odrediti. Sačuvana su dva pismena svedočanstva od Arsenija koja navode broj iseljenika. Krajem 1690. godine naveo je da je bilo više od trideset hiljada duša, a šest godina kasnije napisao je da ih je bilo više od četrdeset hiljada.

Nakon smrti Leopolda I 1705. godine, Arsenije se obratio novom caru Josifu I za zaštitu srpskih privilegija, obećavajući mu svaku pomoć protiv svih neprijatelja njegovih zemalja. Novom caru bili su potrebni dobri ratnici te je shodno tome on već 24. februara 1706. potpisao u Beču ukaz kojim je partijarhu, kliru i narodu srpskom potvrdio sve privilegije koje je Leopold I izdao, kao i sve milosti i slobode koje su Srbi do tada uživali.

Arsenije III je nastavio sa svojim radom i u Austriji nastojeći da sačuva dobijene povlastice.

Umro je 27. oktobra 1706. godine u Beču odakle je prenet i sahranjen u manastiru Krušedol gde i danas počiva.

Izvor: Fejsbuk stranica „Srpska istorija“

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *