Занимљив је податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу када се у 12. веку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, где му је Немања понудио помоћ Рашке у крсташком рату. Барбароса је наводно био високо задивљен звуком српских гусала.
Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани. Већина песама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске песме записане су и сачуване већ у раном 19. веку.
Српске гусле су древни музички инструмент (пореклом из средње Азије) са једном или две жице, распрострањен широм Балкана, где има или је било Срба. Има их и у других Словена, тамо се зову хусле. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета, док су жице од упредених коњских длака по којима се вуче гудало, и тиме звук који се добија има оштар и драматичан тон. Пресвучене су животињском кожом, а на врху инструмента налази се изрезбарен коњ, соко или орао најчешће. Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани.
Лепо би било када би и данас свака српска кућа имала гусле окачене уз икону као некада што је био обичај, макар наш домаћин и не знао гуслати.
“Уз’о деда свог унука, метн’о га на крило, па уз гусле певао му што је негда било.
Извор: Фејсбук страница „Српска историја“
Запратите нас и на социјалним мрежама: