Српске гусле

Занимљив је податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу када се у 12. веку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, где му је Немања понудио помоћ Рашке у крсташком рату. Барбароса је наводно био високо задивљен звуком српских гусала.

Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани. Већина песама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске песме записане су и сачуване већ у раном 19. веку.

Филип Вишњић, српски гуслар

Српске гусле су древни музички инструмент (пореклом из средње Азије) са једном или две жице, распрострањен широм Балкана, где има или је било Срба. Има их и у других Словена, тамо се зову хусле. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета, док су жице од упредених коњских длака по којима се вуче гудало, и тиме звук који се добија има оштар и драматичан тон. Пресвучене су животињском кожом, а на врху инструмента налази се изрезбарен коњ, соко или орао најчешће. Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани.

Лепо би било када би и данас свака српска кућа имала гусле окачене уз икону као некада што је био обичај, макар наш домаћин и не знао гуслати.

“Уз’о деда свог унука, метн’о га на крило, па уз гусле певао му што је негда било.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *