Никола Скобаљић

Никола Скобаљић (1430 – 1454) био је српски војвода из Дубочице (околина Лесковца) и последњи владар тог краја пред коначни пад под турску власт. Занимљив је податак да је Дубочица добила назив по старословенској реци „Дуб“ што у преводу значи храст, а на основу тога што је била окружена великим храстовим шумама.

Након пада Цариграда, турски султан Мехмед II (1451 – 1481) одлучио је да освоји и Србију. За одбрану Деспотовине формиране су две војске. Прва је била у Дубочици, којом је командовао Никола Скобаљић, а друга на Ситници. Деспот Ђурађ Бранковић је саветовао да се војске предају, јер је отпор сматрао узалудним без помоћи Угарске.

Било је то време последњег отпора моћном освајачу са истока. Српска властела је или већ била побијена, или се предала или разбежала.

Скобаљић се противно наређењима деспота Ђурђа Бранковића супроставио Турцима и 24. септембра 1454. године до ногу потукао турску војску код Бање на прилазима Новом Брду. Када је султан сазнао за пораз своје војске, одлучио је да лично са својом армијом дође и да се обрачуна.

Неколико месеци касније из Софије, преко Ћустендила и долином Јужне Мораве, Мехмед II је стигао у Дубочицу и започео освајање. У повлачењу према својој тврђави код Вучја, Скобаљић је пружио отпор, али је 16. новембра 1454. године, на реци Трепањи поражен и заробљен. За време битке, Никола Скобаљић је умало убио турског султана, кога је успела да спасе његова лична гарда. Све до ове битке, турски султани су увек јахали на челу своје војске. Након овог догађаја, ствари су се промениле те су султани јахали на зачељу или једноставно нису ни учествовали у биткама.

Још истог дана, Никола Скобаљић је заједно са својим стрицем, набијен је на колац. Никола је био и први први Србин који је на овако гнусан начин окончао свој млади живот.

Остаци Скобаљићевог града и данас се налазе на северним обронцима планине Кукавице код Вучја, јужно од Лесковца. Предео је прилично негостољубив и неуређен па лепоту и величину овог средњовековног утврђења због растиња ретки посетиоци и не могу да сагледају.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *