Nevesinjska puška

Nevesinjska puška je naziv za srpski ustanak podignut u okolini Nevesinja 1875. godine protiv osmanlijske vlasti koji se vrlo brzo proširio i na celu Bosnu i Hercegovinu.

Vođe srpskog naroda u Hercegovini pop Petar Radović, Jovan Gutić, Simun Zečević, Ilija Stevanović, Trivko Grubačić i Prodan Rupar odlučuju da počnu pripreme za ustanak jer je život naroda pod turskim jarmom postao neizdrživ. Donose se odluke o pripremi oružja i municije, mesta za zbegove naroda, pripremi podrške Crne Gore ustanku, koja pod pritiskom kneza Nikole Petrovića – Njegoša ipak od toga u početku odustaje.

Zbog turskih potera ustaničke vođe najpre beže u Crnu Goru, ali se vraćaju u proleće 1875. godine i nastavljaju sa planovima za dizanje ustanka. Plan predviđa prvo oslobođenje nevesinjskog kraja, a zatim širenje na ostale delove Hercegovine. 

Nevesinjska puška, autor slike Goran Gorski

U međuvremenu su Turci tražili hajduke Pere Tunguza, koji su 5. jula na Cetnjoj poljani na planini Bišini napali jedan turski karavan. U tom gonjenju Turci ulaze u sukob sa naoružanim seljacima Jovana Gutića na brdu Gradac severno od sela Krekova u blizini Nevesinja.

Na taj način počinje ustanak pod nazivom ”Nevesinjska puška” koji se ubrzo rasplamsao po čitavoj Hercegovini i Bosni pokrenuvši lanac događaja koji su na kraju doveli i do početka Prvog svetskog rata.

O ovom ustanku se, iz nama neznanih razloga, ne uči dovoljno u našim školama, iako su posledice tog ustanka bile takve da se on raširio praktično u sve delove Hercegovine, Bosne i Stare Srbije sa srpskim življem i što je taj ustanak doveo do tri srpska rata sa Osmanskom imperijom (dva srpsko – turska i jedan crnogorsko-turski). U tim ratovima su učešće uzeli mnogobrojni ruski dobrovoljci, koji su pohitali u Srbiju da se bore u našoj vojsci za konačno oslobođenje od Turaka. 

Posledica ”Nevesinjske puške” i srpskih ratova koji su vođeni protiv Osmanske imperije bio je Berlinski kongres iz 1878. godine, na kome su se skupile sve tadašnje velike evropske sile: Rusija, Nemačka, Austrougarska, Francuska, Velika Britanija, Italija i Turska, koji je pod predsedništvom Ota fon Bizmarka, odlučivala o sudbini Balkana.

Na Berlinskom kongresu su Crna Gora i Srbija dobile priznavanje već odavno faktički stečene nezavisnosti, kao i teritorijalna proširenja, u slučaju Srbije na četiri okruga: niški, pirotski, toplički i vranjski, dok je Crna Gora dobila proširenja na srpskom Primorju i u Staroj Hercegovini. Posledica je, takođe, bio i rusko-turski rat 1877 – 1878, koji je doveo do toga da Rusi oslobode i osnuju modernu Bugarsku.

Međutim, najvažnija posledica ”Nevesinjske puške”, ratova sa Turskom i Berlinskog kongresa je dozvola velikih sila da Austrougarska okupira Bosnu i Hercegovinu na 30 godina, koja je formalno ostala u sastavu Osmanske imperije. Time je zaustavljena Srbija u nastojanju da se srpski narod ujedini sa obe strane reke Drine i time su uspostavljeni procesi koji su doveli do izbijanja Prvog svetskog rata.

Izvor: Fejsbuk stranica „Srpska istorija“

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *