Дамјанов Зеленко

Дамјанов Зеленко је према предању био коњ Дамјана, најмлађег од деветорице браће Југовића. Био је из царске коњушнице, која је за време кнеза Лазара била у сувласништву Југ Богдана.

Након неколико година, Богдан је у Врњцима подно Гоча подигао коњушницу у којој је гајио расну ждребад. На истом месту се налазио и полигон за коње, као и борилиште за витешке игре.

Дамјан је имао много коња пре Зеленка, али ниједан му није тако добро служио као он. Најстарији Богданов син није дозвољавао да га други хране и тимаре, већ је сам то радио, иако племићима није било својствено бављење таквим пословима.

Зеленко је био коњ с људском душом, каже легенда. И, још, каже да је разумевао људски говор. Дамјан је и побеђивао захваљујући томе што је коњ слушао његове команде и знао правила борбе.

Након Косовског боја у којем је Дамјан трагично изгубио живот, Зеленко и коњи браће Југовића су враћени у Крушевац, а мистерија је како су успели да избегну Турке који су желели да их одведу са собом.

Легенда каже да је Дамјанов Зеленко вриштао за својим господаром годину дана, након чега је једне ноћи нестао из коњушнице. О њему се није знало ништа све док три године касније, на Видовдан, његов „плач“ није почео да одјекује планином Гоч.

Слушајући тај коњски плач, кажу да је плакао читав Крушевац. Зеленко је вриштао за Дамјаном, али и за свим што је изгубљено на Косову.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *