Чувене коњаничке јединице – Хусарије

Чувене коњаничке јединице – Хусарије, које су дејствовале између 14. и 18. века у разним армијама читаве Европе, воде порекло од српских ратника који су у избеглиштву након турске окупације први увели лако хусарско коњаништво стављајући се тако у службу различитих држава, наоружани копљем, штитом и сабљом.

Први хусари у пољској војсци помињу се око 1500. године управо као Раци, Рашани (пољ. Racowie) и најранији помен пернатих крила, као дела опреме, налази се у једном француском извештају из 1586. године који на Балкану описује непознатог, крилатог српског јахача грчког закона. Доцније ове тешке јединице крилатих витезова биће ударна сила моћних пољских армија.

Наиме, сама реч Хусар (мађ. Hussar, пољ. Husarz) етимолошки води порекло од српске речи Гусар (одметник) која је у наш језик највероватније ушла преко византијских одреда 12. века, тада попуњених искључиво српским ратницима (лат. Cursarii). Да је главни украс хусара – крила од перја, пореклом са ових простора говори нам извештај Француза Nicolas de Nicolay-а, у „Discours et histoire véritable des navigations, pérégrinations et voyages, faicts en la Turquie, Anvers, 1586″: ,,Био сам знатижељан у вези тог ратника, целог у оклопу и перју и питах га за његову веру… Он рече да је Србин и да се придружио турском каравану само зато да би могао путовати до Истанбула (Константинопоља). Рече да се прави фин према Турцима, али да је Хришћанин својом вољом и душом и као потврду свог идентитета изговори пар молитви – Симбол вере, Мајке Божје и нашег Оца. Молитве су изречене на грчком и на његовом матерњем српском језику…“

Чувене коњаничке јединице – Хусарије користиле су различито наоружање које се мењало током времена и варирало је од армије до армије. До 1600. године чинили су га коњичка сабља, копље, дуг дрвени штит а опционо и лаки метални оклоп или једноставни кожни прслук. Копље је првобитно представљало главно оружје хусара. Могло је бити и различитих дужина и изгледа, у зависности од армије, али је за све типове заједничка била изворна српска конструкција шупљег копља.

Уобичајени вид напада био је брзи јуриш у збијеној формацији против непријатељских пешадијских или коњичких јединица. Уколико први напад не би успео, хусари би се повукли ка својим пратећим јединицима, где би се прегруписали и снабдели новим копљима, да би затим кренули у нови јуриш.

Поред сабље и копља, били су наоружани и са два пиштоља, малим округлим штитом, убодним мачем дугим до два метра, који се користио приликом јуриша након што би копље било поломљено.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *