Хајдук Вељко Петровић

Хајдук Вељко Петровић (1780 – 1813) један је од најпознатијих српских јунака из Првог српског устанка. Био је изузетно храбар  човек и по његовој храбрости и јунаштву, али пре свега његовом чојству, написано је много песама.

Рођен је 1780. године у месту Леновац, у околини Зајечара. У хајдуке је отишао са 22 године, а разлог је био личне природе. Наиме, два Турчина су напала његову сестру, он се нашао у непосредној близини, убио их и побегао у чету бившег јањичара Пазваноглуа. Био је преке нарави, па је брзо мењао чете.

Након Пазаваноглуа отишао је код Станоја Главаша, Душана Вулићевића и Вујице Вулићевића. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у ратна времена не буде послушан никоме, чак ни Карађорђу.

Погибија хајдук Вељка Петровића, аутор слике Горан Горски

Лична његова храброст била је изванредна, и ради ње он је брзо постао разглашен на све стране. Прек и увек хајдук Вељко није био много дисциплинован и доста тога је радио на своју руку. Истакао се у борбама за одбрану Београда и у бици код Варварина, где је погођен у руку због чега је остао сакат. 

Хајдук Вељко Петровић 1811. године постаје војвода и бива упућен у Крајину, у Неготин.

Женио се два пута. Прва жена му се звала Марија. Врло брзо су се разишли јер она није могла поднети хајдучки начин живота. Након тога оженио се Чучук Станом. У историји је остало познато да му је она била нарочито мила. За њу се везују многе приче, укључујући и оне да се са Вељком борила против Турака.

Судбоносне 1813. неколико турских коњаника га је напало код села Буковча, где их је Вељко разбио. Турци су затим кренули са далеко јачим снагама, па се Вељко морао повући у неготинске шанчеве да их брани. Погинуо је исте године када га је погодило топовско ђуле. После његове погибије, Турци заузимају Неготин.

Одликован је златним руским орденом за храброст 1810. године. 

У народу су остале упамћене Вељкове речи: „ГЛАВУ ДАЈЕМ, КРАЈИНУ НЕ ДАЈЕМ!”

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *