Stevan Popov

Bio je poslednji as srpskog civilnog vazduhoplovstva, jedan od retkih koji je imao desetine letova u ratnim uslovima. Čovek koji je za života postao legenda i čiji je život ušao u literaturu. Njegovo ime je Stevan Popov.

Bio je rezervni vojni pilot, kapetan instruktor “Jata”, sportista, svestrani i angažovani vazduhoplovac.
Početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je rat zahvatio prostor bivše Jugoslavije i kada je pored svih vazduhoplovnih veština trebalo pokazati vojničku smelost i pronicljivost i iznad svega veliko čovekoljublje, naš junak je baš tad dokazao veličinu svog plemenitog srca.

Kao jedan od nekolicine “Jatovih” pilota, koji su kao rezervisti bili u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu, učestvovao je u evakuaciji civila, vojnika i opreme sa aerodroma u Puli, Zadru, Banjaluci, Bihaću i Sarajevu.

Zahvaljujući njihovoj gotovo suludoj hrabrosti uspevali su da sleću i poleću sa aerodroma oko kojih se pucalo sa svih strana i na njihov avion dakako. Prvih ratnih dana u BiH evakuisano je oko četrdeset hiljada ljudi.

Dve najupečatljivije i gotovo nestvarne priče iz evakuacija civila su o deci.
U prvoj, Steva Popov je, u opštem metežu, u pristanišnoj zgradi sarajevskog aerodroma ugledao dvoje dece, pritešnjene gomilom uza zid. Dečak, desetogodišnjak, držao je u jednoj ruci kartonski koferčić, a drugom je grlio nekoliko godina mlađu sestru.
Kada je saznao da su ostali bez roditelja, poveo ih je u avion, koji je već bio pun, i uz pretnju obezbeđenju koje je kontrolisalo ulazak, uspeo da ih uvede i doveze do Beograda.

Stevan Popov na jednom od svojih spasilačkih letova

Ništa manje dramatičnija nije bila ni priča o ženi sa dvoje dece, koja je u opštoj gužvi na sarajevskom aerodromu uspela da se ukrca na avion i tek kada je sletela u Beograd, shvatila je da joj nema jednog deteta. Steva Popov se avionom odmah vratio u Sarajevo te je u prepunoj pristanišnoj zgradi uspeo da nađe izgubljeno dete i da ga vrati majci.

Simbol ovih evakuacija, medijski i u svakom pogledu, postao je Steva Popov. Iako nije bio jedini, on je poneo možda ponajveći deo tereta za ovaj podvig. Pored svih zvaničnih priznanja koje je dobio za iskazanu hrabrost, našem heroju se na najlepši mogući način odužio i pisac Momo Kapor koji je Stevi posvetio roman “Poslednji let za Sarajevo”.

A onda su se vremena promenila i junaci, pogotovo oni koji su se istakli tokom rata, bez obzira na kojim prostorima i na koji način, ne samo da više nisu bili važni, već su postali i nepoželjni. Steva Popov, nacionalni heroj, dojučerašnji šef pilota, postao je tehnološki višak u “Jatu”. I još jedna stravična istina: nijedno zlo ne dolazi samo. Bolest je gotovo obavezni pratilac svih ljudskih lomova, a naš junak se sa njom dugo borio.

Baš kao što je donosio odluke koje drugi nisu smeli, tako je Stevan Popov sam odlučio da se preseli na drugi svet.
Legendarni pilot izvršio je samoubistvo 2015. godine hicem iz pištolja u svom porodičnom domu u Rumi.

Izvor: Fejsbuk stranica „Srpska istorija“

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Pročitajte još:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *